MORAVA-CITY

Давног лета 1994. године у Дому ЈНА у Ћуприји одржан је велики састанак челника Југославије, Србије и општина Ћуприја, Јагодина и Параћин. Присутни су били Радоје Контић, савезни премијер и неколико савезних и републичких министара. Замало да се у Ћуприји одржи и седница савезне владе. Тадашњи председник општине Ћуприја Буда Марић је као добар домаћин обезбедио вруће јагњеће печење. А да се Мрка у то време забављао с Аном Бекутом, вероватно би и музика била на одговарајућем нивоу. Овако, Мркоњић се као директор ЦИП-а задовољио само да са својим сарадницима представи велику студију градског саобраћаја на најдужем булевару у Европи, који спаја Параћин, Ћуприју и Јагодину. Радмило Богдановић је био предводник гласине да је Југославија (још увек под санкцијама) способна да се прикључи групи од шест светских сила које праве тролејбусе, а „Гоша“ из Смедеревске Паланке је један електронски део прошверцовала из Јапана да би га уградила у први српски тролејбус.

Студија је била свеобухватна и веома озбиљна, да не кажем аполитична и стручна, извршена је анализа развоја сва три града у наредних 25 година (није се знало за бомбардовање 1999. године и трагичну приватизацију српске привреде). Тренд пораста броја путовања се заснивао на заједници сва три поморавска града, на заједничкој школској мрежи, на ширењу здравствених установа и формирању клиничког центра у Ћуприји, на даљем повећању броја запослених у индустрији, на формирању великог трговачког центра коме би гравитирало пола Србије, на…….. Сматрало се и да може да се реализује важан пројекат „Слободне зоне“ који у себи садржи индустријску зону, робно-транспортни центар и бесцаринску зону, а најбоља локација би била између постојећег ауто-пута и железничке пруге, на такозваном коридору 10.

Ћуприја је била центар, као што су Теразије у Београду, а индустријска предграђа су била Параћин и Јагодина.

Градски саобраћај је требало да задовољи потребе око 160.000 становника на правцу дужине око 26 километара, односно око 200.000 становника шире посматрано.

Паралелно су разматране све алтернативе превоза путника – аутобуски превоз, тролејбуски превоз, трамвајски превоз и железнички превоз. Студија економске оправданости улагања у наредних 25 година је показала да је аутобуски превоз ипак испред осталих видова превоза.

Тако је остала неиспуњена жеља да сва три града повезује тролејбус, ако већ не може трамвај.

Мада, не рачунајући само економски аспект, него и еколошки, потрошњу обновљивих извора енергије, стварање утиска мегалополиса, рекламу за привреднике и слично, увек постоји оправдање да се изврши увођење тролејбуса који би полазио из Стриже и долазио до Липара, са кружним локалним линијама у Јагодини и у Параћину.

Данас су сва три града скоро грађевински потпуно повезана. Још по неки објекат да се сазида и пролазник ће да има утисак да је све то само један велики град. Најављена изградња новог друмског моста преко Велике Мораве и обилазница поред Ћуприје за транзитни и теретни саобраћај, отвориће нов простор за изградњу слободне зоне у којој би биле смештене фабрике намењене производњи за извоз из Србије, као и за будући робно-транспортни центар у Поморављу.

О породичним везама становника не треба дискутовати, јер су брачни партнери из различитих градова, па у време задушница морају да се обиђу сва три градска гробља. Људи су повезани, привреда је повезана као и школство и здравство, остаје само да се направи и политичко јединство.

Наизглед је најлакше направити политичко јединство. То бар ништа не кошта, напротив. Постојао би један градоначелник, а локалне самоуправе би водили и даље непосредно на изборима изгласани председници општина. Када могу да се сложе политичари из општина у градовима Београд, Ниш, Нови Сад,… зашто не би могли и Поморавци да буду јединствени на добробит свих становника?

На крају, ако је то некаква утеха, и убудуће ће љубави да се рађају поред Велике Мораве, склапаће се бракови и рађати деца. Обале реке Велике Мораве неће да спајају само друмски мостови…

Морава-сити остаје град надања млађих генерација.

„Morava siti“ tek želja? | Вечерње Новости

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер