MORAVA-CITY

tramvaj

Давног лета 1994. године у Дому ЈНА у Ћуприји одржан је велики састанак челника Југославије, Србије и општина Ћуприја, Јагодина и Параћин. Присутни су били Радоје Контић, савезни премијер и неколико савезних и републичких министара. Замало да се у Ћуприји одржи и седница савезне владе. Тадашњи председник општине Ћуприја Буда Марић је као добар домаћин обезбедио вруће јагњеће печење. А да се Мрка у то време забављао с Аном Бекутом, вероватно би и музика била на одговарајућем нивоу. Овако, Мркоњић се као директор ЦИП-а задовољио само да са својим сарадницима представи велику студију градског саобраћаја на најдужем булевару у Европи, који спаја Параћин, Ћуприју и Јагодину. Радмило Богдановић је био предводник гласине да је Југославија (још увек под санкцијама) способна да се прикључи групи од шест светских сила које праве тролејбусе, а „Гоша“ из Смедеревске Паланке је један електронски део прошверцовала из Јапана да би га уградила у први српски тролејбус.

Студија је била свеобухватна и веома озбиљна, да не кажем аполитична и стручна, извршена је анализа развоја сва три града у наредних 25 година (није се знало за бомбардовање 1999. године и трагичну приватизацију српске привреде). Тренд пораста броја путовања се заснивао на заједници сва три поморавска града, на заједничкој школској мрежи, на ширењу здравствених установа и формирању клиничког центра у Ћуприји, на даљем повећању броја запослених у индустрији, на формирању великог трговачког центра коме би гравитирало пола Србије, на……..

Ћуприја је била центар, као што су Теразије у Београду, а индустријска предграђа су била Параћин и Јагодина.

Morava City 2
Параћин – Ћуприја – Јагодина

Градски саобраћај је требало да задовољи потребе око 160.000 становника на правцу дужине око 26 километара, односно око 200.000 становника шире посматрано.

Паралелно су разматране све алтернативе превоза путника – аутобуски превоз, тролејбуски превоз, трамвајски превоз и железнички превоз. Студија економске оправданости улагања у наредних 25 година је показала да је аутобуски превоз испред осталих видова превоза.

Остала је неиспуњена жеља да сва три града повезује тролејбус.

Мада, не рачунајући само економски аспект, него и еколошки, потрошњу обновљивих извора енергије, стварање утиска мегалополиса, рекламу за привреднике и слично, увек постоји оправдање да се изврши увођење тролејбуса.

Moravagrad

Данас су сва три града скоро грађевински потпуно повезана. Још по неки објекат да се сазида и пролазник ће да има утисак да је све то само један град. Најављена изградња новог друмског моста преко Велике Мораве и обилазница поред Ћуприје за транзитни и теретни саобраћај, отвориће нов простор за изградњу слободне зоне у којој би биле смештене фабрике намењене производњи за извоз из Србије, као и за будући робно-транспортни центар у Поморављу.

О породичним везама не треба дискутовати, јер су брачни партнери из различитих градова, па у време задушница морају да се обиђу сва три градска гробља. Људи су повезани, привреда је повезана као и школство и здравство, остаје само да се направи и политичко јединство.

На крају, ако је то некаква утеха, и убудуће ће љубави да се рађају поред Велике Мораве, склапаће се бракови и рађати деца. Обале реке неће да спајају само друмски мостови…

Морава-сити остаје град надања млађих генерација.

„Morava siti“ tek želja? | Вечерње Новости

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Admin SRB 1949

Advertisements

3 thoughts on “MORAVA-CITY

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: