НАЈБОЉА ТЕТКА НА СВЕТУ

У неким светским језицима тетке, стрине и ујне називају се кратко – рођаке. Не прави се разлика између Тетке, која је или сестра од тате или сестра од маме, од осталих рођака. А у нашем језику је Тетка синоним за нешто најлепше на свету што имамо.

Најчешће памтимо теткин осмех када нас види на својим вратима у изненадној посети. У обичној кућној хаљини одмах нас пита да ли смо гладни и пре него што чује наш одговор вади из шпајза плитак тигањ за палачинке. Извињава се она нама што јој се ми нисмо раније најавили, јер би до сада већ спремила пиће и мезе за предјело.  И пиле на кромпиру би било испечено.

Нама је тетка још мало као мајка, за неке ситуације и боља од мајке. Тетка те увек разуме, зна да те утеши, њено раме за плакање је највеће на свету.

Тетка памти све рођендане и никада не заборавља поклоне за своје сестриће и сестричине, за братанце и братанице, па и за њихову децу.

Тетка памти све славе и по мушкој и по женској линији.

Тетка меси најлепше колаче на свету, најлепше гибанице, најлепше палачинке…

Тетка има кућу пуну слика, гоблена, хекланих миљеа…

Тетка долази у госте са пуним торбама, као да је Деда Мраз.

Тетка може да ти купи и стан у Београду!

Тетка има најлепши глас преко телефона, нежан, са осмехом… Њене речи су увек нежне, препуне разумевања и љубави.

Тетка познаје наше породично стабло до петог колена уназад, зна она ко се с ким оженио, из које је породице дошла млада невеста, зна порекло целе уже и шире фамилије.

Тетка може да живи у нашем комшилуку, али исто тако и у неком веома далеком граду, можда чак у далекој Канади или Аустралији…

Тетка може да буде професорка у пензији, медицинска сестра, службеница, домаћица…

Тетка је ту и када се умире, зна све обичаје, неписана правила…, зна када је црвено слово у календару, зна када се пости, … памти умрле дане.

Тетка не сме никада да се разболи!

Тетка нема своју децу и њу нема ко да чува и пази.

Тетка ће да буде најбоља тетка на свету само ако умре изненада и не мучи нас својим старачким болестима, вишемесечним самртничким ропцем…

Најбољу тетку на свету ћемо да памтимо и после њене смрти уживајући у поклоњеном (њеном) стану и гледајући у златно прстење и минђуше које смо наследили, зар не?

Аутор:

Душан Стаменковић