НАЈБОЉА ТЕТКА НА СВЕТУ

У неким светским језицима тетке, стрине и ујне називају се кратко – рођаке. Не прави се разлика између Тетке, која је или сестра од тате или сестра од маме, од осталих рођака. А у нашем језику је Тетка синоним за нешто најлепше на свету што имамо.

Тетка може да живи у нашем комшилуку, али исто тако и у неком веома далеком граду, можда чак у далекој Канади или Аустралији…

Тетка може да буде професорка у пензији, медицинска сестра, службеница, домаћица…

Тетка памти све рођендане и никада не заборавља поклоне за своје сетриће и сестричине, за братанце и братанице, па и за њихову децу.

Тетка памти све славе и по мушкој и по женској линији.

Тетка меси најлепше колаче на свету, налепше гибанице, најлепше палачинке…

Тетка има кућу пуну слика, гоблена, хекланих миљеа…

Тетка долази у госте са пуним торбама, као да је Деда Мраз.

Тетка може да ти купи и стан у Београду!

Тетка има најлепши глас преко телефона, нежан, са осмехом… Њене речи су увек нежне, препуне разумевања и љубави.

Тетка те увек разуме, зна да те утеши, њено раме за плакање је највеће на свету.

Тетка познаје наше породично стабло до петог колена уназад, зна она ко се с ким оженио, из које је породице дошла млада невеста, зна порекло целе уже и шире фамилије.

Тетка је ту и када се умире, зна све обичаје, неписана правила…, зна када је црвено слово у календару, зна када се пости, … памти умрле дане.

Тетка не сме никада да се разболи!

Тетка нема своју децу и њу нема ко да чува и пази.

Тетка ће да буде најбоља тетка на свету само ако умре изненада и не мучи нас својим старачким болестима, вишемесечним самртничким ропцем…

Најбољу тетку на свету ћемо да памтимо и после њене смрти уживајући у поклоњеном (њеном) стану и гледајући у златно прстење и минђуше које смо наследили, зар не?

Аутор:

Душан Стаменковић