НЕИСПУЊЕН САН

baner-03-specijalni-transport

Гледам у два текста на пожутелом папиру која сам одавно куцао на писаћој машини. Оба текста су намењена тадашњем руководству општине Ћуприја. Први текст има наслов „РОБНО – ТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ“, а други „ЦАРИНСКА ЗОНА“.

„… Савремена тенденција у рационализацији дистрибуције материјалних добара и оптимизације саобраћајног система крећу се у правцу формирања и развоја робнотранспортних центара (РТЦ). У њима се реализују операције накупљања, формирања и расформирања товарних јединица, сучељавања више видова транспорта, претовара, складиштења, паковања, прераде, дораде и дистрибуције робе. Са својим основним и допунским садржајима треба да обезбеде брзу, квалитетну и економску доставу робе од извора сировина до производње и од произвођача до потрошача…“

„… Царинске зоне имају стогодишњу традицију, а њихова улога је све значајнија, тако да данас у свету постоји више од хиљаду царинских зона преко којих се остварује 20-25% светске трговине, док се у царинским продавницама оствари више од пет милијарди долара промета годишње…“

У оба текста даље следи детаљан приказан шта су то робно-транспортни центри и царинске зоне и шта је неопходно да ЋУПРИЈА свој привредни развој убрза тако да скоро дуплира број запослених, којих је тада било у целом граду више од 12.000. Оснивање и стручне послове извршавао би тадашњи европски џин у транспорту – „Велмортранс“, који се већ имао организовано царинско складиште, шпедицију, транспортне и сервисне капацитете. Наравно, доказано способни стручни кадрови нису недостајали, напротив.

Оба текста сам написао 28. марта 1988. године.

Десило се велико зло и распали су се не само „Велмортранс“, него и цела држава са својом привредом.

Има ли наде да дођу бољи дани?

Верујем да има наде! Заиста верујем, сигуран сам у то!

У данашњем законодавству постоји могућност стварања „СЛОБОДНЕ ЗОНЕ“.

Најпре одговор на непостављено питање шта су то слободне зоне.

Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије на коме се обављају производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности. Слободне зоне омогућавају уштеду у пословању, отварање нових радних места, концентришу услуге и потребе на једном месту, привлаче инвестиције… На унос добара у слободну зону не плаћа се ПДВ, на плаћа се царина, … царинска процедура је једноставна, … роба која се увози и извози има третман царинске робе… организација транспорта, претовар, утовар, шпедитерске услуге, услуге осигурања и реосигурања, банкарски и други послови су по повлашћеној тарифи….

Слободном зоном управља привредно друштво које може да буде и акционарско друштво. Оснивачи привредног друштва су оснивачи слободне зоне. Локална самоуправа је главни покретач.

„Све смо могли ми….“ је део текста једне песме.

А ја бих рекао – СВЕ МОЖЕМО МИ!

Додуше, један човек може преко ноћи да сруши оно што су генерације стварале. Али то није разлог да опет све не створимо, и лепше и више….

У мислима ми је велики простор између аутопута и Добричева на коме се простиру „слободна зона“, спортско-рекреативни терени, аеродром….

 

Аутор:

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: