Гледам у два текста на пожутелом папиру која сам одавно куцао на писаћој машини. Оба текста су намењена тадашњем руководству општине Ћуприја. Први текст има наслов „РОБНО – ТРАНСПОРТНИ ЦЕНТРИ“, а други „ЦАРИНСКА ЗОНА“.
„… Савремена тенденција у рационализацији дистрибуције материјалних добара и оптимизације саобраћајног система крећу се у правцу формирања и развоја робнотранспортних центара (РТЦ). У њима се реализују операције накупљања, формирања и расформирања товарних јединица, сучељавања више видова транспорта, претовара, складиштења, паковања, прераде, дораде и дистрибуције робе. Са својим основним и допунским садржајима треба да обезбеде брзу, квалитетну и економску доставу робе од извора сировина до производње и од произвођача до потрошача…“
„… Царинске зоне имају стогодишњу традицију, а њихова улога је све значајнија, тако да данас у свету постоји више од хиљаду царинских зона преко којих се остварује 20-25% светске трговине, док се у царинским продавницама оствари више од пет милијарди долара промета годишње…“
У оба текста даље следи детаљан приказан шта су то робно-транспортни центри и царинске зоне и шта је неопходно да ЋУПРИЈА свој привредни развој убрза тако да скоро дуплира број запослених, којих је тада било у целом граду више од 12.000. Оснивање и стручне послове извршавао би тадашњи европски џин у транспорту – „Велмортранс“, који се већ имао организовано царинско складиште, шпедицију, транспортне и сервисне капацитете. Наравно, доказано способни стручни кадрови нису недостајали, напротив.
Оба текста сам написао 28. марта 1988. године.
Десило се велико зло и распали су се не само „Велмортранс“, него и цела држава са својом привредом.
Има ли наде да дођу бољи дани?
Верујем да има наде! Заиста верујем, сигуран сам у то!
У данашњем законодавству постоји могућност стварања „СЛОБОДНЕ ЗОНЕ“.
Најпре одговор на непостављено питање шта су то слободне зоне.
Слободне зоне су физички ограђен и означен део територије Републике Србије на коме се обављају производне и услужне делатности уз одређене стимулативне погодности. Слободне зоне омогућавају уштеду у пословању, отварање нових радних места, концентришу услуге и потребе на једном месту, привлаче инвестиције… На унос добара у слободну зону не плаћа се ПДВ, на плаћа се царина, … царинска процедура је једноставна, … роба која се увози и извози има третман царинске робе… организација транспорта, претовар, утовар, шпедитерске услуге, услуге осигурања и реосигурања, банкарски и други послови су по повлашћеној тарифи….
Слободном зоном управља привредно друштво које може да буде и акционарско друштво. Оснивачи привредног друштва су оснивачи слободне зоне. Локална самоуправа је главни покретач.
„Све смо могли ми….“ је део текста једне песме.
А ја бих рекао – СВЕ МОЖЕМО МИ!
Додуше, један човек може преко ноћи да сруши оно што су генерације стварале. Али то није разлог да опет све не створимо, и лепше и више….
У мислима ми је велики простор између аутопута и Добричева на коме се простиру „слободна зона“, спортско-рекреативни терени, аеродром….
Аутор:
Душан Стаменковић
дипломирани саобраћајни инжењер
Душан Стаменковић 
Оставите коментар: