МОЈ ГРАД

Летујући пре много година на нашем Јадранском мору био сам у прилици да објашњавам где је Ћуприја. Старија госпођа је мислила да је Ћуприја на Дрини, а не на Морави, а млађи мушкарац је одмах рекао да памти Ћуприју по ресторану „Плоча“. Тада није било сплавова на рекама, па је ресторан „Плоча“ био изузетан, јер се налазио у парку на обали реке.

У том друштву нико није говорио о манастиру Раваници, нити о великој касарни. Можда је неко споменуо музичке таленте и Веру Николић, али се ја сада тога не сећам.

Коју годину касније док сам боравио у Љубљани, домаћини су ми рекли да сви знају Ћуприју по томе што се у центру града на блиској удаљености налазе две словеначке робне куће – „Меркатор“ и „Емона“. Такав случај није постојао нигде у Словенији.

Данас не бих умео да објасним шта то моја Ћуприја има, а други градови немају, шта је то чиме би се Ћуприја подичила.

Да причам о Стублинама, о римском каструму, о пропалим фабрикама, о …

Не, не знам прави одговор. Трудио бих се да објасним да је град на две реке, да због река има своју душу, да је највећа вредност града у људима – у младим људима, у музичким талентима, у спортским талентима, у ђацима којима је медицина у срцу.

Рекао бих да је Ћуприја центар Поморавља и будућег Морава града, да је то град који има перспективу.

Додуше, не бих могао да кажем колико још година мора да прође до дана када ће Ћуприја да добије жељени изглед. И колико новца би требало да се потроши до тада на решавању актуелних градских проблема.

Много шта недостаје граду, од водоснабдевања и испуштања чисте воде у Велику Мораву, па до регулисања саобраћаја и урбанизације градског трга.

Водоснабдевање је рак рана политичке елите већ деценијама. Превише кратко трају мандати између два избора за локалну самоуправу, па нико и не покушава да размишља неколико година унапред. Нема планова и пројеката како да се повећа количина воде на извориштима, како да се замени пропала градска водоводна мрежа, како да се одведе сва та утрошена вода у Велику Мораву на начин који екологија захтева.

Градске улице су пројектоване у време фијакера, у време када није постојало оволико путничких возила. Недостају јавна паркиралишта, али и паркиралишта за станаре многих зграда које немају своје двориште. Нема ни бициклистичких стаза, а град је у равници и идеалан је за бициклисте – додуше, бициклисти се сада слободно возе тротоарима повремено ударајући у недужне пешаке. На Великој Морави би требало да се изгради један нови мост који би спајао Ћуприју и Јагодину, али и да се преуреди стари железнички мост према Јовцу и Остриковцу. А могло би да се направи и једно скромно, макар као оно на Гиљу, железничко стајалиште на траси нове пруге, па да и ћупричани имају путнички воз до Београда. И поново недостају планови и саобраћајни пројекти.

Горке успомене на бомбардовање 1999. године и на неуспешне транзиције у привреди не би више требало да буду оронуле зграде некадашњег Дома ЈНА, робне куће „Меркатор“ и модне куће „22. Децембар“. Кроз три године опустеће и зграда основне школе „Ђура Јакшић“, јер неминовно неће да има довољно ученика да би се у њој одржавала свакодневна школска настава. Одавно су у стечају и ликвидацији и „Ангропромет“ и „22. Децембар“, одавно Војска Србије нуди локалној самоуправи зграду Дома ЈНА. И поново недостаје визија поткрепљена плановима и пројектима – плановима и пројектима који ће да садрже и неопходна паркиралишта за сваку од ових зграда у најстрожијем центру Ћуприје.

Долазе ових дана у Ћуприју родитељи са тек свршеним средњошколцима из целе Србије. Траже Високу медицинску школу и станове за своје бруцоше. Уздижу главе према зградама у главној улици и мрште се гледајући запуштене фасаде са којих повремено пада малтер на тротоар. Кћери и синови бојажљиво предлажу да ипак станују у Јагодини и да путују аутобусом до Ћуприје. Близу је Јагодина, аутобуси иду на 15 минута, кирије су јефтиније….

Размишљам несвесно намргођен како би наша деца овог лета негде на морској плажи могла да објасне каква је Ћуприја, шта то Ћуприја има што други градови немају. Или бар да кажу шта ће то ускоро Ћуприја да добије.

Машта може свашта, снови воде напред!

Снови заједно са плановима и практичним пројектима штампаним на стотинама листова папира, оверени потписима лиценцираних пројектаната. Са плановима и пројектима изложеним у једном од излога у главној улици тако да их сви грађани Ћуприје виде и прокоментаришу.

Ћуприја је насеље старо хиљадама година, неуништива је. Насеље са перспективом, са људима који могу све када то пожеле. Ћуприја је центар Поморавља и овог дела Србије.