ЋУПРИЈСКО ЦРКВЕНО ВЕНЧАЊЕ

Josif_Pancic_-spomenik

Када се неко родио на падинама Велебита 1814. године, онда је морао да буде држављанин Аустроуграске. Тако је могао и да студира у Загребу на Филозофском факултету, али и на Медицинском факултету у Пешти. Докторска дисертација из ботаника је била само последица велике наклоности према природним наукама.

Пут од Госпића, преко Загреба и Пеште, логично се завршавао у Бечу.

Дружење у Бечу са Вуком Караџићем и долазак 1846. године у Београд, па прво запослење у Јагодини 1847. године на пословима физикуса, младом лекару дају прилику да се напије и моравске воде. И то оне воде са десне обале реке.

У Ћуприји упознаје Људмилу, ћерку барона Кордона, проси је и већ у јануару 1849. године венчавају се у православној ћупријској цркви.

Било је то довољно да затражи отпуст из аустроугарског држављанства и да 1854. године добије српско држављанство.

И тако је Јосип, четврто дете Павела и Маргарите Панчића, занавек везао свој живот за Србију.

Био је редовни професор на Лицеју, касније Високој школи у Београду.

Преминуо је у 73. години живота, 1888. године у Београду.

Панчићев врх, највиши врх на планини Копаоник, добио је име по познатом српском ботаничару Јосифу Панчићу. На овом врху се налази његов маузолеј где је сахрањен 1951. године.

Већина људи је чула само за Панчићеву оморику.

У Ћуприји постоји улица Јосипа, не Јосифа, Панчића.

ULICA

 

Advertisements

One thought on “ЋУПРИЈСКО ЦРКВЕНО ВЕНЧАЊЕ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: