ГАРНИЗОНСКО МЕСТО ЋУПРИЈА

Заједљиво је питање да ли ће Ћуприја да постане месна заједница у Параћину или у Јагодини. Према гласању на последњим политичким изборима у сва три града победу су однеле различите странке, па зато неки тврде да ће управо Ћуприја да буде административно седиште са приградским насељима Параћин и Јагодина.

Може ли да постоји држава без војске?

Тамо где име војске, има и државе, односно државне власти.

Мењале су се војске у Ћуприји, баш онако како су и државе постојале – римски каструм Хореум Марги (од почетка 2. века до средине 5. века), па турско и аустроугарско утврђење (18. век), а онда српско, југословенско и на крају опет српско гарнизонско место Ћуприја.

SLIKA 02
Крај 19. века

Нераскидива је веза између војске и Ћуприје.

Историчари напомињу да је у Првом српском устанку војска била први пут организована формација која је ушла у борбу против турске војске баш код Ћуприје, код Иванковца (дани Преображења 1805. године). Као да је та добијена битка била предсказање да ће Ћуприја да буде опет некакав „каструм“ (утврђени град).

У Ћуприји, као нахијском седишту од 1835. године, Кнез Милош Велики је године 1837. сазидао касарну за коњицу. Била је то спратна зграда од непечене цигле. Поред касрне су направљене коњушница, магацин (амбар) и војни магацин (арсенал). Војничка кухиња је била, као и зграда касарне, направљена од непечене цигле и била је покривена ћерамидом. На великом плацу је било довољно простора за мањеж (школу јахања и коњичку школу).

Прва српска касарна у Ћуприји је била велика и у њој је боравило 10 официра и 232 војника – цео коњички ескадрон.

Мостове преко Велике Мораве рушила је најчешће горопадна река, а и разне војске су се трудиле. Због тога је средином деветнаестог века (1865. године) у Ћуприји формирана прва понтоњерска војна јединица српске војске у којој су до тада постојале само пешадија, артиљерија и коњица. Војна инжињерија тога времена је као и у Француској и Немачкој, учествовала у изградњи инфраструктуре своје државе.

Pontornirci - Stevan Binicki, 1876
1876. Стеван Бинички (седи)

За војну коњицу је морала да постоји ергела добрих коња, па је тако формирано и Добричево (1852. године), названо по прелепој Добрили. А за војне инжењере, ветеринаре и лекаре, као и за остале официре, почела је градња кућа уз касарну.

Dobricevo 1908

Поред војске, млада држава Србија је у Ћуприју сместила и судство са апсаном која је прерасла у прву државну робијашницу. Ћуприја тако постаје седиште државне управе, добија праву школу (1833. године), првог лекара – физикуса (1835. године),  двоспратну зграду касарне (1837. године), пошту (1842. године), библиотеку (1868. године), обданиште, окружну болницу (1881. године), а касније железничку станицу (1884. године), локалну телефонску централу (1903. године), …

Vojska u Cupriji

Индустријализација Србије почиње са експлоатацијом квалитетног угља из Сењског мајдана (1852. године), најпре за потребе тополивнице у Крагујевцу, а онда и за железницу (1884. године) и друге фабрике које у сред Србије изграђују Италијани, Немци, Французи, Чеси и други странци.

Secrana
Фабрика шећера

У Ћуприји се након завршетка Великог рата брзо развија грађанско друштво. Гарнизонско место Ћуприја добија артиљеријску школу и са њом новоизграђену велику зграду касарне. Официри и подофицири Војске Краљевине Југославије жене се Ћупричанкама и остају да живе поред Велике Мораве.

oficiri i podoficiri

Defile u glavnoj ulici

Официри у Краљевини Југославији су увек и свуда били уважени гости.

pozivnica
Ротари клуб позива генерала

После Другог светског рата Гарнизонско место Ћуприја добија на све већем значају у ондашњој ЈНА. Ту је не само школски центар за обуку, него и седиште једне Гардијске јединице и велике резервне војне формације. Уз то, у Ћуприји се налази и војни окружни административни центар.

Другови официри, подофицири и војници, из свих делова велике Југославије, долазе и одлазе из Ћуприје. Многи се жене, добијају децу и остају да живе поред Велике Мораве исто онако како су то чинили господа официри и подофицири у војсци Краљевине Југославије.

Glavna ulica 321
Прва војна стамбена вишеспратница у Ћуприји

Прве велике стамбене зграде у Ћуприји у другој половини претходног века зидају се за потребе војске. Руше се старе куће у главној улици код моравског моста, зида се низ зграда у центру Ћуприје, па у делу код зелене пијаце… Да није зграде Фонда ПиО у главној улици, затим банкарске зграде у Танаска Рајића, две омање зграде у улици Лоле Рибара и пар железничких зграда, уз предратну колонију фабрике шећера, рекло би се да је Ћуприја у потпуности војнички град.

Зелена пијаца у Ћуприји постаје најскупља пијаца у богатом Поморављу, јер стотине официрских супруга не питају колико шта кошта. Град добија две робне куће из Словеније – „Емону“ и „Меркатор“, са ексклузивном робом. Највише се у току месеца купује кад стигну официрске плате.

Међу најзначајнијим војним полигонима у великој Југославији јесте интервидовски полигон на Пасуљанским ливадама. Скоро сваки трећи припадник ЈНА, редовног и резервног састава, запамтио је кишу и блато изнад Сењског Рудника.

Дом ЈНА се преселио из старе приземне зграде у Курсулиној улици, која није порушена 1999. године, у лепу вишеспратницу у самом центру Ћуприје, која је постала место окупљања не само официра и подофицира, него и свих грађана из Ћуприје и суседних градова. Била је привилегија имати чланску карту с којом је једино могло да се уђе у део зграде са кафаном и модерном кугланом, а у великој позоришној и биоскопској сали одржаване су поред разних манифестација и прославе ђачких матура, па и велике свадбе. Дом ЈНА је постао Дом Културе у коме су гостовали највећи југословенски уметници.

Modna kuca
Центар Ћуприје

У сваком школском одељењу било је неколико ђака из официрских породица. По потреби службе њихових очева напуштали су Ћуприју и одлазили најчешће у Београд и у Крагујевац. Данас ти некадашњи ђаци долазе на матурске прославе и упоређују Ћуприју из тих лепих, безбрижних дана, са оронулим зградама у главној улици. Не могу да верују да је Дом ЈНА запуштен, да је робна кућа „22. Децембар“ својеврсни споменик несталој држави, да је у граду све мање и мање становника…

Неке нове генерације бавиће се истраживањем шта се налази испод касарне у Ћуприји, вероватно право археолошко благо старо више хиљада година. Будућност и прошлост се нераскидиво прожимају.

Гарнизонско место Ћуприја још увек постоји. Војска и Ћуприја имају заједничку судбину.

kasarna
Касарна (1935-1999)

12 thoughts on “ГАРНИЗОНСКО МЕСТО ЋУПРИЈА

Add yours

  1. Moj otac, oficir JNA, artiljerac, doveo nas je iz Kragujevca u Ćupriju 1960. godine. Stanovali smo u oficirskim zgradama u ulici Maršala Tita br. 1. Nas troje dece smo išli u Osnovnu školu „Đura Jakšić“ a posle u Gimnaziju. Godine 1968. smo se odselili u Beograd. Najlepši period života mi je bio u Ćupriji, život pored Morave, prve ljubavi, i sada, u 72. godini, još uvek se osećam kao „moravac“. A kasarna je bila institucija…

    Liked by 1 person

  2. Kao dete vojnog lica u Cupriji, godinama sam se bavila ovom temom iz licne radoznalosti. I mislila sam da znam puno. Citajuci ovaj tekst shvatila sam da je puno toga ostalo skriveno za mene.
    U svojoj sezdeset prvoj godini jako jako zelim za zlatnim vremenima sedamdesetih godina proslog veka, zalim za divnom mladoscu koju nam je Cuprija pruzila.
    Hvala ti Dule na ovoj hronologiji.

    Liked by 1 person

  3. Pored ove lepe priče Dule je zaboravio da kaže da je garnizon imao dve vojne pošte ,jednu za dalekometnu artiljeriju,a drugu za PVO.Ovde je deo vojnog roka služio i Davorin Popović pevač „Indeksa“.Ovde je takođe bio vojnik i bubnjar „Crvenih koralja“ iz Zagreba sa nadimkom Medo(trenutno ne mogu se setiti njegovog imena)Nedeljom kada je vojska imala izlazak trebalo je videti to mnoštvo vojnika koji prelaze preko mosta na Ravanici i pune centar grada.Jedni su hrlili ka bioskopu,drugi u poslastičarnicu „Morava kod Đure i Efke,drugi u poslastičeru „Beograd“,a kad je stigao „Pelivan“ nedeljom se čekalo ispred da se ugrabi slobodna stolica.Grad je vrveo od života.Nikada Ćuprija nije imala odbojan stav prema vojnicima.Gimnazija je sarađivala sa kasarnom u kulturno umetničkim manifestacijama koje su održavane u velikoj sali Doma JNA.U predvorju velike sale održavale su se i izložbe slika.Jednu takvu imao je ,koliko se sećam i naš dragi prerano preminuli drug Kolja Šarov.Mnogo je lepih uspomena na te prošle dane.Takođe je kao sin vojnog lica živeo u Ćupriji i Stanković Svetozar,zvani Nani veliki arheolog i verni saradnik profesora Dragoslava Srejovića ,čoveka zaslužnog za Lepenski Vir.Nažalost Nani je perano napustio ovozemaljski život,a svi su ga smatrali naslednikom profesora Srejovića.Takođe je Ćuprija imala i jednog velikog zaljubljenika u umetnost profesora klavira Milana Rakića,zahveljujući kome je i sazidana niža muzička škola „Dušan Skovran“.Njega kao da su svi zaboravili,a da nije bilo profesora Rakića teško da bi Ćuprija imala ovu školu.Danas vence na spomenike palim borcima polaže bivši komandir kasarne Sokol Mojsovski koje je u Ćupriju došao kao vojno lice ,oženio se ovde i tu ostao,da bi svake godine odavao počast palim borcima,na koje Ćupričani zaboravljaju.Sećam se vojnika iz Zagreba koga je moje društvo upoznalo na subotnjim igrankama i koji je voleo da sedi sa nama.Kada je završio vojni rok i pozdravljajući se sa nama doslovce rekao:“Kada sam dobio vojni poziv i video da služim vojsku u Srbiji svi su me žalili,jer ću služiti vojsku među Ciganima.Ja iz Ćuprije odlazim sa tako lepim uspomenama i nikada vas neću zaboraviti jer sam sa vama proveo prelepe trenutke.“Bila su to ,što bi rekao Gale Janković:“Stara dobra vremana“

    Liked by 1 person

  4. Веома сам почаствован да могу овако нешто видети,имати и прочитати .Мислим да је ово урађено генијално и вредно је сваке пажње.Веома сам захвалан што поседујем овако нешто поклоњено од изванредног човека друга и пријатеља хвала..

    Liked by 1 person

  5. Naš narod kaže:“Ko će koga ,ako neće svoj svoga“? Tako i moja draga Beba Pecić,moja Bekica mora da pohvali svoju drugaricu.Žao mi je što ne piše duže komantare,jer je i ona jedna od učesnika i svedoka vremena o kojima Dule piše.Gledali smo iste filmove,posećivali iste igranke,jeli predivan sladoled u „Pelivan“ poslastičernici kad omiljenog Nafija,ispijali kafu u „Kasini“ i bolovali od sličnih ljubavnih bolesti.Dok pišem komentare sa lica mi ne silazi osmeh jer sećanje na prošla vremena su nezaboravna.

    Liked by 1 person

  6. Upravo sam slušajući emisiju iz kulture na 2.programu radija u kojoj je bilo reči o našoj Školi za muzičke talente i njenim učenicima koji su imali koncert u Beogradu i priči o osnivanju škole 1973.g. ukapirala da sam pominjući ime direktora niše muzičke škole „Dušan Skovran“ pogrešno navela njegovo ime.Umesto Milana trebalo je da napišem Jovan,jer je on bio i otac moje školske drugarice Marte Rakić,ali potkrala mi se greška.A i sadašnja direktorka je pričajući o najzaslužnijem inicijatoru za osnivanje škole za muzičke talente navela ime Jovana Rakića.Profesor JOVAN RAKIĆ je zaslužan i za zidanje zgrade niže muzičke škole(ne znam ko je bio inicijator otvaranja škole)ali sigurno znam da je glavni pokretač da Ćuprija ima zgradu u centru,jer je moj pokojni otac bio jedan od donatora i ime mu je uklesano na tabli koja se nalazi u holu.Informacija da je profesor JOVAN RAKIĆ zaslužan i za osnivanje škole za muzičke talente trebalo bi da je dovoljno da škola za talente ponese njegovo ime.Žao mi je što je Ćuprija tako ravnodušna i nezahvalna ljudima koji su mnogo učinili za ovaj grad.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: