ЈАВНО ПРИВАТНО ПАРТНЕРСТВО

Ћуприја је била међу првим градовима у Србији у којима су скоро све улице имале водовод и канализацију и асфалтни коловоз. То је постигнуто самодоприносом грађана, који су се писмено изјаснили да им се од месечне зараде и пензије одбија сваког месеца по 2%, да занатлије плаћају исто тако по 2%, а они са годишњим паушалом 15%, пољопривредни произвођачи би плаћали 8% на доходак из претходне године.

Рекло би се да је одавно прошло време моба и радних акција, време заједничке друштвене својине, те да је сада немогуће да сви заједно градимо своју варош. Због тога је у новембру 2011. године донет Закон о јавно-приватним партнерству и концесијама, којим је у правни систем Републике Србије уведен појам јавно-приватно партнерство и омогућено јединици локалне самоуправе да донесе одлуку о покретању поступка за реализацију пројекта јавно-приватног партнерства. Овим законом је омогућена изградња нове јавне инфраструктуре од општег интереса, као и ефикасно пружањем услуга од јавног значаја.

Јавно-приватно партнерство представља дугорочну сарадњу између јавног и приватног партнера ради обезбеђивања финансирања, изградње, реконструкције, управљања или одржавања инфраструктурних и других објеката од јавног значаја и пружања услуга од јавног значаја, које може бити уговорно или институционално.

Пројекти јавно-приватног партнерства треба да буду економски ефикасни и социјално одговорни. Вредност која се добија за уложена средства треба да буде већа од оне која би се добила спровођењем „традиционалног“ (буџетског) модела улагања.

Следи да би Ћупричани неке своје варошке проблеме могли да реше кроз јавно-приватно партнерство. Додуше то би истовремено значило и да се јавно комунално предузеће одрекне неких послова којима се сада бави или би требало да се успешније бави.

Постоји ли заинтересованост приватника да улажу свој новац и знање у изградњу новог гробља или у изградњу нове зелене пијаце или у изградњу нових паркиралишта и јавних гаража или у редовно одржавање улица и локалних (сеоских) путева или зимско одржавање путева (чишћење снега) или у изградњу спортских терена и паркова или у изградњу ….?

Могу ли Ћупричани да замисле да имају ново гробље са уређеним стазама, са цвећем уместо корова, са чуварима који би спречавали крађу месинганих фењера, крстова, слова или других украса на споменицима? Могу ли да замисле гробље као парк?

Непланском градњом и непоштовањем урбанистичких прописа Ћуприја је, као и многобројни други градови у Србији, добила стамбено-пословне зграде на улицама где су тротоари ширине један метар, без гаража и паркиралишта. Тако сада станари немају где да паркирају своје љубимце на четири точка, али и власници локала (продавница, кафића и кладионоца) не могу својим муштеријама да пруже потпуну услугу. Постоје ли решења за саобраћајне проблеме?

У свету су најпрофитабилнија улагања у јавне гараже и у јавна паркиралишта.

За свако домаћинство потребно је у просеку једно уређено паркинг место. За сваки угоститељски објекат потребно је најмање по једно паркинг место за сваки сто за четворо гостију. За сваку већу трговачку радњу потребна су јавна паркиралишта. За запослене у државним установама и у привредним друштвима потребна су паркинг места, као и за њихове пословне партнере.

Коловоз на улицама није плански грађен да се на њему врши паркирање возила, јер по коловозу би требало возила да се крећу, а не да стоје. Слично је и са наменом тротоара који превасходно служе за кретање пешака.

У многим градовима постоје јавне гараже у којима је већина паркинг места дугорочно закупљена и у којима постоји апсолутна безбедност возила и ствари у њима. Улагање у једно гаражно место се исплати за мање од десет година, а то је веома кратак период у грађевинским инвестицијама.

Зашто би морала Ћуприја да заостаје за другим градовима?

Закон о јавно-приватним партнерству и концесијама омогућава јединици локалне самоуправе да донесе одлуку о покретању поступка за изградњу нове јавне инфраструктуре од општег интереса, као и ефикасно пружањем услуга од јавног значаја. То би истовремено било корисно и за Ћупричане и за приватне инвеститоре.

Али наш народ има и пословицу: „Пас нити коску глође, нити је другом даје!“

Докле ће да постоји монопол у јавним радовима и услугама?