ОДОШЕ КЛАВИРИ

 

Док сам у Београду студирао, у Ћуприји су се догађале нагле промене у позитивном смислу. На градском тргу су направљене две нове робне куће. У близини већ старе „Ангропрометове“, која се звала „Наш Стан“, никле су најпре Модна кућа „22. Децембар“, а затим и „Меркатор“.

Словенци су тада у Србији имали у Београду велики тржни центар „Меркатор“ и у маленој Ћуприји робну кућу. Многима није било јасно зашто су баш изабрали и Ћуприју, а не Ниш, Крушевац или рецимо Бор. Посебно зато што су се у Јагодини и у Параћину утемељиле Робне куће „Београд“. Трговачка логика је често изнад начина размишљања обичних људи.

gradski trg
Ћуприја

„Житница Мораве“ је превод римског имена Ћуприје. Не случајно, већ зато што је баш у Ћуприји постојала трговина житом, које се у близини производило, а употребљавано је широм римске империје. Скоро два миленијума касније, Ћуприја је поново добила могућност да буде и трговачки центар, а не само војнички, атлетски, здравствени и музички.

Поновно рађање Србије, односно нове српске државе, у деветнаестом веку, због геостратешког положаја  наменило је Ћуприји да буде административни центар. И док су се у суседним варошима Јагодини и Параћину развијали занати и индустрија, Ћуприја је захваљујући угљу из Сењског мајдана и железници, постајала трговачки центар.

Пола века касније, након завршетка Великог рата, у Ћуприји је постојао читав низ трговачких радњи које су се налазиле у главној улици (некада се улица звала Краља Петра Првог, касније Маршала Тита и данас Карађорђева) и у улици поред моравског парка (некада улица Ресавска, па Генерала Петра Живковића, а данас Живке Дамњановић).

Glavna ulica dardaneli
Ћуприја Дарданели

Због ратног профитерства старим трговцима је нова власт одузела трговачке радње, па су после Другог светског рата у Ћуприји створена нова трговачка предузећа.

Најпре је 1946. године основан Државни срески магацин „Раваница“ као трговина свакојаком робом на мало. Следи 1951. године трансформација у три предузећа – „Ангропромет“, „Јединство“ (робна кућа „Победа“) и „Морава“ (локал „Дарданели“).

MORAVA
МОРАВА

У Ћуприји су 1954. године формирана предузећа – „Моравац“ (касније „Воћар“), „Месопромет“ (касније кланица „Добричево“) и пекарска предузећа „Морава“ и „Раваница“ (зграда код железничке станице).

Након реорганизације 1960. године „Ангропромет“ је интегрисао „Мораву“ и „Јединство“.

Glavna ulica
Ћуприја 1964

Изградња градског трга је уследила 1967. године и тада је направљена робна кућа „Наш стан“, коју људи често препознају као стара робна кућа поред некадашњег хотела „Равно“.

Модна кућа „22. Децембар“ и словеначки „Меркатор“ су обогатили трговачко тржиште у Ћуприји и омогућили су грађанима овог дела Србије да се снабдевају робом која се на једном месту продавала још само у Београду. Убрзо је „Ангропромет“ постао саставни део словеначке „Емоне“ и тако је заокружена понуда купцима.

 

Суноврат ћупријске трговине је кренуо пре око три деценије (1984), када су локални политичари умислили да из Ћуприје треба да буду истерани сви остали трговци и да у Ћуприји без икакве конкуренције постоји једино „Ангропромет“. Истовремено је кренуло опште назадовање живота у Ћуприји.

klavir

Клавири, пианино и остали музички инструменти су се продавали у Ћуприји у РК „Меркатор“. А купци клавира су били грађани Бора, Зајечара, Крушевца, Крагујевца, Ниша… Многи Ћупричанини су тада у своје домове унели пианино. Атрактивност словеначке робне куће је заварала локалне моћнике да су способни да раде исто оно што су радили Словенци. Преварили су се очигледно. „Ангропромет“ је у стечају од 1.1.2002. године. Стечајни управник се родио 1962. године, две године је млађи од предузећа.

Затварање у општинске границе је био најштетнији избор. Локалпатриотизам, заклињање да у Ћуприји вреде само они грађани чији су преци сахрањени на старом гробљу, одрицање од идеје МОРАВАГРАД, самозадовољност и страх од свих других, учинили су да Ћуприја данас буде ово што јесте – град са све мањим и мањим бројем становника.

Cuprija fontana na trgu
Cuprija
Advertisements

2 thoughts on “ОДОШЕ КЛАВИРИ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: