ДРУГ ЉУБА У ПЈОНГЈАНГУ

Догађа се да мислите да добро познајете свог комшију или колегу са после. Знате да има мирну нарав, безазлен осмех на лицу, очи пуне сјаја, ненаметљив је, сталожен је, мудар, бави се само својим послом, хоће да вам помогне и када то не тражите од њега. Није ожењен, а младост му пролази, можда то значи да је некада имао велику љубав која га је разочарала.

Понекад га нема данима код куће. После се правда како има старе и болесне родитеље које обилази.

Ви не знате да ваш комшија или колега има још једно име – Друг Љуба.

Само Друг Мирјана зна ко је Друг Љуба.

Оно име Мирјана је право име старије кћерке Друга Мирјане, а његово право име је небитно. А Друг Љуба је користио своје црквено име, које је добио након рођења, а пре крштења.

Друг Бели је преко Друга Мирјане позивао Друга Љубу да му подели задатке.

Друг Љуба би изненада узимао боловање и оправдање да неколико дана или недеља не може да долази на посао.

Тако је Друг Љуба радио тридесет година. А онда га је Друг Бели позвао да му уручи награду за верност служби.

Награда је била туристичко путовање железницом преко Москве до Пекинга и назад.

Полазак са железничке станице у Београду је био 05.07.1985. године.

Trans-Siberian_SiberianRail

„Пушкин експрес“ је био састављен од спаваћих кола са кабинама са два и четири лежаја. Прелепа домаћица у вагону је сместила Друга Љубу у прву кабину. Био је сам, иако му се чинило да је воз препун. Ишло се преко Мађарске до пограничног града Чоп на граници са СССР-ом, где је за 45 минута извршено пребацивање вагона на широки руски колосек. Путовање је трајало две ноћи и два дана.

Гледање кроз прозор је било досадно, па је већи део дана Друг Љуба проводио у вагон-ресторану. Ту се некако споразумевао са осталим путницима на руском језику.

Када су стигли у Москву домаћица, односно како би ми рекли стјуардеса у вагону, упозорила га је да се не удаљава са перона, јер његов воз креће ка далеком Истоку након два сата.

Разочаран што не може да упозна Москву, Друг Љуба се брзо пребацио у други вагон. Опет је добио прву кабину и опет је био сам у кабини. Пре него што је огромна локомотива повукла воз, док је Друг Љуба стајао у узаном ходнику гледајући на перон, пришли су му Марина и Игор. Они су били смештени у суседној кабини.

Марина је говорила течно на српском језику, а Игор је имао изражен руски нагласак.

Одмах су му се обратили по имену Друг Љуба.

Било је јасно да ће овај пар да му буду пратиоци на дугом путовању кроз СССР.

Марина је била млађа од Друга Љубе десет година, а Игор је имао 44 године.

Пар дана се воз кретао до Бајкалског језера. На обали је велика локомотива замењена лакшом, која је довукла композицију из Улан Батора, јер је пруга надаље пролазила кроз мочваре, а шине и дрвени прагови су били прилично расклиматани.

transibirska pruga

Поред пруге су се појављивала ретка села, сиромашна, без много мештана. Зато је Друг Љуба имао бесконачно дуге разговоре са Марином и Игором. Схватио је да су њихова имена измишљена као што је и његово.

Стигли су у Пекинг.

Разочарање градом. Није било луксуза, све је било прљаво и смрдљиво. Сивило и сиротиња.

Другу Љуби се допао Игоров предлог да он и Марина пођу с њим у Пјонгјанг.

Игор је средио сву потребну документацију за путовање у Демократску Народну Републику Кореју.

Авионом „Јункерс“ су кренули из Пекинга у Пјонгјанг. А тај авион је био прича за себе. Путници су добили чепове за уши, толико је било бучно. Додуше, кажу да је овај тип авиона последњи пут падао трагично на земљу само у рату.

Србин у Пјонгјангу је био добродошао гост, јер су сви упамтили долазак Јосипа Броза Тита.

Pjongjang
Пјонгјанг – главни град Северне Кореје

Док је Игор завршавао своје послове, Друг Љуба је обилазио престоницу Северне Кореје. Одмах је запазио да је све било много боље него у Пекингу.

Два дана касније уследио је повратак истим авионом у Пекинг.

Онда је Друг Љуба опет био у дилеми – да ли да се из Пекинга до Москве клацка возом недељу дана или да прихвати нову Игорову понуду, да заједно са Марином крену авионом у Новосибирск, највећи град у Сибиру. Наравно, страх од летења више није постојао.

Novosibirsk
Новосибирск

Боравак у Новосибирску је остао у најлепшој усмени. Даљи пут возом до Казана је брзо прошао.

Град на Волги је било место растанка са Игором, који је даље морао сам.

Приликом последњег поздрава Игор је предао Другу Љуби поклон – популарни пиштољ „тетејац“ са личном посветом и потребним пратећим документима.

Rus-Takarof 7.62mm
тетејац

Марина и Друг Љуба су наставили пут до Москве, одакле се Друг Љуба сам вратио „Пушкин експресом“ у Београд.

Живот иде даље и Друг Љуба је преко Друга Белог неколико пута разменио с Марином новогодишње и рођенданске честитке. С Игором није био у контакту. Никада није сазнао њихова права имена.

Ускоро се распала СФРЈ као и СССР.

Друг Љуба је остао исти као и пре – мирне нарави, безазленог осмеха на лицу, с очима пуних сјаја, ненаметљив, сталожен, мудар… Није се оженио, младост му је прошла.

Ћупричани не знају да је њихов комшија некада био у далеком Пјонгјангу.

Advertisements

2 thoughts on “ДРУГ ЉУБА У ПЈОНГЈАНГУ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: