ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – др ЧЕДОМИЉ МАРЈАНОВИЋ

На вечерњим дружењима Ротаријанаца увек се сазна нешто ново и интересантно. Гости на састанку су лидери у својој професији, па имају могућност да пренесу своје знање и искуство присутнима на најбољи могући начин. Тако је и Душко Грбовић, историчар, музејски саветник у Завичајном музеју у Јагодини, представио лик Ћупричанина о коме се веома мало зна у његовој родној Ћуприји.

Рођен давне 1872. године, Чедомиљ Д. Марјановић је основну школу и нижу гимназију завршио у Ћуприји и у Параћину, да би наставио школовање у Београду где се уписао на Богословију. Пошто у то време није постојала могућност даљег школовања на теолошким наукама у Србији, Чедомиљ је отишао у Кијев на Духовну академију, на којој су високо образовање стицали и други познати Срби.

Пре Чедомиља се Митрополит Данило (1826-1898), родом из Соко Бање, обрео на Духовној академији у Кијеву заједно са још петорицом, где је добио научни степен магистра богословије. Неспорно је да су његови слебденици имали јасан пут у свом даљем школовању.

Три године пре Владике Николаја, млади Ћупричанин је ступио на Старо-католички факултет у Берну где је стекао и титулу доктора наука.

Свој стваралачки век је наставио у Београду све до 1947. године када је умро. У Београду је и сахрањен.

Иза Чедомиља – Чеде, у јавности је прекрштен у Чедомир, остало је више написаних књига о православљу.

Чедомиљ је био уредник „Књижнице савремених религоизно-моралних питања“.

Једно од његових познатијих дела је и „ИСТОРИЈА СРПСКЕ ЦРКВЕ“ у којој је на детаљан начин описан развој Српске цркве у периоду од почетка примања хришћанства, па све до стварања Краљевине Југославије. Ништа мање нису значајна и друга његова објављена дела – „СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР“, „ЖИВА ЦРКВА У РУСИЈИ“, „ВЕРА И МОРАЛ У НАШЕМ ДРУШТВУ“, „СОЦИЈАЛИЗАМ“, „НАША РЕЛИГИОЗНОСТ“ и друго.

Бавио се овај заборављени Ћупричанин не само питањем наше религиозности и уређењем свештеничког стања, већ и историјом завичаја – написао је књигу „Темнићки зборник“ у којој је детаљно евидентирао историју Ћуприје, Параћина и Јагодине.

Наравно, сасвим је разумљив однос Ћуприје према Чеди у време владавине комунизма, али данас, када нема више политичке страховладе, помало је неразумно да се заборави овај знаменити човек – др Чедомиљ Д. Марјановић, професор.

Верујем да ће да дође неко лепше време и да ће у ћупријском музеју да нађу своје место многи виђенији грађани Ћуприје.