ЗАБОРАВЉЕНИ – МРЧЕВАЦ

stara kuca

 

У жељи да заборавимо на стварност која нас оптерећује често затворимо очи и препустимо се сањарењу. Почнемо да замишљамо нека прошла времена мислећи да је требало раније да се родимо. Сматрамо да је нашим прецима живот био срећнији, иако нису имали интернет, мобилни телефон, парно грејање…

У Ћуприји постоји кварт који се назива Мрчевац. Простире се на пољу које је познато под именом Царина. То је градска четврт са улицама Васе Чарапића, Цетињска, Мутапова, Косанчићева…, тамо где је било чувено Пољанче.

Неколико фамилија ту живи од давнина – Миуљевићи, Николићи, Здравковићи, Динићи, Пешићи, Момировићи, Златановићи, Бранковићи, Дицићи, Несторовићи, Лазићи, Анђелковићи, Жикићи, Дудићи, Клеменовићи, Радојковићи, Радуловићи, Величковићи, Стошићи,… бар тако они мисле.

Mrcevac spisak
Попис 1937. године

Указом кнеза Милоша Обреновића од 5. новембра 1835. године турска касаба Ћуприја је добила статус српске вароши, па је одмах постала седиште округа.

Године 1833. спојене су нахије ћупријска и параћинска, односно ова друга са својих 28 насеља припојена је ћупријској нахији. Тако 16. марта 1835. године Петар Борћевић јавља кнезу Милошу да је у споразуму са Милетом Радојковићем и Милосавом Здравковићем преселио село Жировницу у Ћуприју и да су плацеви ушорени дуж напред обележених улица, а село Врапчане Параћину. Три године касније припојени су Ћуприји село Мућава (налазило се на платоу садашње Мућавачке шуме) и засеок Мрчевац (налазио се у подножју Везировог брда). Ова села припојена су комплетно ономе делу вароши који им је био најближи и тако су се формирале „мале” (махале), које и данас постоје. Ово припајање било је претежно административна мера, али државнички оправдана, јер је било неопходно да у вароши почну већински да живе Срби, а не више Турци.

Arnautska mala i Ciganska Bara

Према архивским документима кнез Милош Обреновић је државним новцем откупио сва турска имања и куће. Посебно се наводе ливаде у Ади и „уџаре“ из Арнаутске мале до Циганске Баре. Пошто су турске куће биле у веома лошем стању, дата је и помоћ да се изграде нове куће за досељене Србе. Истовремено су старе куће које су биле у релативно добром стању обновљене, јер је кнез условио да све варошке куће мора да буду покривене црепом или дрветом.

1837 Baron inzenjer

Инжењер Кордон Барон је био први урбаниста у Ћуприји, јер га је кнез Милош Обреновић послао као помоћ Ћупричанима да варош добије изглед уређеног места.

Са изградњом кућа и досељавањем број житеља је знатно повећан, тако да је Ћуприја добила нову цркву, школу и уједно је постала право војничко – гарнизоно место. А вашар у Ћуприји је већ од 1935. године био поред ваљевског вашара, најпознатији.

vasar u Cupriji 1835

Данас више нема видљивих остатака старог Мрчевца, заборављене су и чамбуре испод Везировог брда.

Од Ћупричана само зависи да ли ће сећање на Мрчевац да настави да живи и код млађих покољења.

Konjanici Mrcevac
Мрчевац – комшије на коњима
ekipa Mr;evac
Мрчевац – екипа у малом фудбалу

Mrcevac topografska karta

Advertisements

2 thoughts on “ЗАБОРАВЉЕНИ – МРЧЕВАЦ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: