АЛКО НУША У ЋУПРИЈИ

О физичком здрављу Ћупричана су се старали лекари и фармацеути уназад скоро два века. О добром духу се старао Бранислав Нушић.

Први цивилни лекар у Ћуприји био је др Јован Димитријевић, родом из Аустроугарске (1843-1845), а други др Глигорије Рибаков (1846). Били су и војни лекари са службом у Ћуприји.

Грађанска болница у Ћуприји је формирана 1881. године и важила је за окружну болницу. Њен први управник је био др Јевђеније Брановачки, рођен у Сенти, у Бачкој. Оженио се ћерком Николе Христића, министра унутрашњих дела, који је био истовремено и таст др Лази Лазаревићу.

Међу првим приватним лекарима у Ћуприји био је др Аврам Манделбаум, пореклом Јеврејин, члан масонске ложе „Побратим“. Он је истовремено био и лекар у Окружној болници у Ћуприји.

За разлику од војне болнице која се налазила у кругу касарне, цивилна болница је била смештена на периферији Ћуприје, на вашаришту тадашњем.

Цивилна болница у Ћуприји почела је са радом 7. августа 1881. године у старој војној бараци на вашаришту. Већ наредне године планирана је изградња нове зграде за болницу. У периоду од 1887. године, па наредних година Окружна болница је била смештена у кући трговца Јована Ђулића, која се налазила на око 30 метара од цркве. Главна новосазидана болничка зграда је усељена 1906. године.

Брат српског комедиографа Бранислава Нушића, Константин Коста Нуша отворио је у Ћуприји прву градску апотеку 1883. године, најпре у кући која се налазила поред данашњег ћупријског музеја, а касније у кући у главној улици где је била кафана „Касина“. Пре тога су се лекови продавали у војној и у цивилној болници. Касније је направљена још једна градска апотека, власника мр Јосипа Усмианиа, у згради која је красила центар вароши у то време.

Цинцарска породица Константина Ђ. Нуше је оставила траг у Ћуприји. Свршени студент Фармацеутског фалултета у Грацу Константин, од милоште Коста, наставио је трговачку традицију своје породице за разлику од брата Бранислава Нушића који је 1884. године завршио Правни факултет у Београду. Иначе, до 1882. године Бранислав је био Алкибијад Алко Нуша.

У време отварања прве апотеке у Ћуприји Бранислав Нушић посећивао је и Јагодину, односно апотекара Антонија Шохаја и његову супругу Јованку. А овај апотекар је препознатљив у лику апотекара Земљичке, јунака у „Путу око света“.

Недуго затим дошло је до несрећног рата са Бугарима, када је Србија била окупатор.

Бранислав Нушић је о ратним данима 1885. године написао: „… Био сам каплар у седмом пуку и борио се на Сливници. По закључењу примирја наша војска се повукла у градове да ту кантује и да се реорганише и опреми за случај поновљене акције. Петнаести пук, којему је командант био мајор Радомир Путник, упућен је тада у Јагодину на кантовање…“

Прва књига коју је Нушић објавио биле су Приповетке једног каплара 1886 године, збирка кратких прича и цртица насталих на основу прича из рата.

Док је боравио у Јагодини каплар Бранислав Нушић је био стални гост у кафани „Дарданели“ у којој се дружио са Војиславом Илићем, песником, добровољцем у рату са Бугарима. Несумњиво је на основу власника кафане створен лик светског путника Јованче Мицића.

Дани проведени у Јагодини су оставили траг у животу Бранислава Нушића, док о времену проведеном у Ћуприји се мало зна.

Бранислав Нушић је рођен 20. октобра (8. октобра по јулијанском календару) 1864. У Београду као Алкибијад Нуша (цинцарски Alchiviadi al Nuşa) од оца Ђорђа (Георгијаса), цинцарског порекла и мајке Љубице. Деда му је био Албанац.

Преминуо је 19. јануара 1938, а тог дана фасада зграде београдског Народног позоришта била је увијена у црно платно.