Краљево поље прекопавају „дивљи археолози“ којима нису потребни елаборати, пројекти, дозволе, паре из државног буџета. Они су одавно знани, нису аматери. Њих интересује само зарада од продаје пронађеног историјског блага. Историјске чињенице су им важне тек онолико колико им је потребно да знају где да почну да копају земљу испод које се крију предмети велике вредности.
Мало је вероватно да данас неко пронађе остатке битака које су вођене у петом веку поред Ћуприје. Ни „дивљи“, а ни прави археолози, не знају праве локалитете за претраживање.
Давне 443. године, која је остала упамћена по великој зими и снегу који се није отопио шест месеци, Хуни су опустошили равницу поред Велике Мораве, па је тако и каструм Хореум Марги настрадао. Али Атили, Бичу Божијем, није сметало да успостави границу све до данашњег Ниша. Након што је Атила умро 453. године, Готи су већ 488. године кренули да освоје моравску долину.
Забележено је да је 505. године код Хореум Маргија вођена велика битка између Гота и Римљана. Након те битке је завладао мир.
Прави археолози су пронашли остатке из овог периода на планини Јухор („Момчилов град“), као и код села Војска и Добра Вода.
Интересантно је Краљево поље које се први пут спомиње још далеке 1689. године када је Марграф Баденски навео да је заноћио на десној обали Велике Мораве на Краљевом пољу код Ћуприје.
Уз Краљево поље спомиње се и Везирово брдо на коме је далеке 1443. године одиграна велика борба између краља Владислава Јагелонског и турских везира. Краљ је заједно са Јаношем Хуњадијем и српским деспотом Ђурђем Бранковићем са 30.000 војника кренуо ка Турцима освајајући Ниш и Софију. Нажалост, погинуо је 1444. године код Варне.
Историчари би прекопавајући аустријске, немачке и турске архиве вероватно пронашли много детаља о разним биткама које су биле у околини данашње Ћуприје.
Засигурно је само једно – данашњу ћупријску битку између археолога и дивљих копача старог блага добијају ови други. Ускоро може да се очекује да се на специјализованим аукцијама у Европи и у Америци појаве скупоцене фигурине старости око седам хиљада година.
Велики новац се врти око вредних антиквитета. Трговина антиквитетима је четврта уносна категорија на свету, после трговине робљем, оружјем и дрогом.
Душан Стаменковић 
Vrlo interesantno,ja sam mislila da su to nalazili ljudi dok su orali njive.
Inače me ne čudi da ovi drugi pobedjuju,vrlo smo nadareni za to.
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Secam se eksponata u nasem muzeju na koje je nas dragi i nezaboravni Cica Igor bio vrlo ponosan.Cak je jedne godine ovde bio neki arheolog kome je moj brat pomagao u iskopavanju,ali se ne secam gde.Sta se desilo sa svim tim eksponatima posle zatvaranja muzeja i ko je vrsljao po svemu sto je ostalo nikoga nije bilo briga.Slicna prica se moze cuti prilikom posete Viminacijumu,jer su i tamo kopali,malo Kostolcani,malo dodjosi koji su znali cega tu ima i koliko se moze zaraditi.Nama javasluk nikada nije bio stran.
Свиђа ми сеLiked by 1 person