ЗАБРАЊЕНА СТРАСТ

Захваљујући свом географском положају Ћуприја је одувек била војничко насеље. Прва српска касарна је била смештена на остацима римског каструма Хореум Марги. Са њом је кренуло и насељавање српског становништва у дотадашњу турску касабу. Највећа и најлепша зграда у Великом Поморављу између два светска рата била је новоизграђена касарна у којој се налазила артиљеријска школа.

Југословенска Народна Армија је само наставила војничку традицију Ћуприје. Многи будући генерали кренули су из Ћуприје у Београд да би добили жељени највиши официрски чин.

Центар Ћуприје

У главној улица у Ћуприји, која је била само пар стотина метара од улаза у касарну, налазило се десетине стамбених зграда које су мештани називали „официрске зграде“. У њима су живеле породице оних који су због службеног распореда долазили у Ћуприју из свих крајева велике Југославије.

У згради наспрам основне школе у главној улици становао је мајор Димитрије са женом Софијом и ћеркама Мирјаном и Љиљаном. Његов колега Дарко, такође мајор по чину, живео је у згради преко пута новоизграђеног Дома ЈНА. Он је са другом женом Ведраном имао једног сина Бранка. Обојица су били жељни вишег чина и премештаја у неки већи град, можда у Београд.

У то време 1968. године су студенти из Америке и Европе покренули социјални бунт. Придружили су им се и студенти са далеког истока азијског континента. На Сорбони су тражили већи стандард, ниже школарине и слично, док су студенти у Београду захтевали дубље промене у целом друштву. Појавила се и могућност да СССР, након уласка у Чехословачку, нападне Југославију, при чему би се НАТО алијанса понашала као да је нападнуте нека њена држава. Крајем августа месеца војници на редовном одслужењу војног рока и многи резервисти били су размештени на југословенској граници према Бугарској, Румунији и Мађарској.

Увукао се неки немир и у породице мајора Димитрија и Дарка. Док су они били ван Ћуприје, њихове жене и деца су стрепели ишчекујући вести са границе. Софијина млађа кћерка Љиљана и Ведранин Бранко су пошли у други разред гиманзије и скоро по цео дан су били заједно. Пре подне у школи, после подне код Ведране и тако данима и недељама.

За разлику од Софије која је била буцмаста црнка онижег раста, Ведрана је била дугонога и витка бринета. Софија је била насмејана, а на Ведранином лицу наочаре су још више појачавале њен озбиљан лик. Као да су те њихове супротности биле довољан разлог да постану нераздвојне пријатељице.

Боравећи неколико година у Ћуприји Софија и Ведрана су се толико зближиле, да су се виђале свакодневно. Најпре су само размењивале рецепте, а онда су почеле да организују и заједничке вечере. Истовремено су се и њихови мужеви спријатељили, иако то није био обичај међу ћупријским официрима. Бранко и Љиљана су ишли у исти разред, а старија Мирјана која је похађала средњу медицинску школу се издвајала од њих.

Онако преозбиљна Ведрана је запазила да њен син Бранко увек поцрвени када Љиљана дође код њих. Додуше и Љиљане очи би се засјале. Опасне су то године за тинејџере и Ведрана је више пута разговарала са сином да је неопходно да се он понаша према својој другарици само другарски и да не користи чињеницу што га Љиљана гледа заљубљеним погледом.

Тог лета су Бранко и Љиљана често шетали поред Велике Мораве. Док су се други купали на плажи, њих двоје су преко висећег моста на ушћу Раванице одлазили у Аду. Дуго су остајали лежећи на трави.

Главна улица у Ћуприји

У подруму испод касапнице до зграде гимназије другари су се окупљали да свирају. Бранко је био бубњар. Док су увежбавали познате песме Битлса, Љиљана је стајала и слушала их. Била је радо виђена у друштву и сви су је момци симпатисали. Додуше, неколицина је била љубоморна на Бранка, јер су му завидели што га Љиљана чека као верно куче. А и Бранко се правио важан, па је повремено причао како је Љиљана веома страствена и захтевна. Ваљда су сви момци у тим годинама такви.

Живот у провинцијским градићима је монотон. Нема много дешавања. Осим биоскопских представа није било других окупљања, не рачунајући пијачне дане. Жене у Ћуприји су волеле заједнички да пију кафу и оговарају комшинице које нису биле с њима. У то време телевизијски програм је био црно-бели и емитовао се само увече. Била је популарна америчка серија „Дуго, топло лето“ са Рој Тинисом у главној улози, која се приказивала недељом пре ТВ Дневника. Љубавни заплети из серије су били главна тема разговора.

Рој Тинис као Бен Квик

Одједном се прочуо глас да је у касарни избио скандал. Два висока официра су изненада добили премештај – један је послат у Београд, а други у Крагујевац. Разлог је службена тајна, али се шапутало да је у питању неморал, недозвољена љубавна веза. Наиме један од официра је пре подне дошао кући и затекао своју жену у кревету с другим официром.

Било је различитих коментара. Много више жена је осуђивало неверницу, а тек по нека је тражила разумевање.

Ето, да кучка није дигла реп… Ма, све су официрке удате само из интереса, без љубави… Официри мисле само на секс, нема код њих љубави… Срамота је како су неке супруге незахвалне… Јадна њихова деца…

Гимназијски другари су били изненађени ненајављеним одласком из школе Љиљане и Бранка. Нису дуго знали прави разлог. Љиљана се јавила из Београда, преселила се у стан који се налазио на почетку Земуна. Није се баш добро снашла у новом друштву и туговала је за Ћупријом.

Бранко је почео да живи у Крагујевцу. Становао је у згради изнад варошког гробља. Хвалио се како је крагујевачка гимназија боља од ћупријске. Једино му је старо друштво недостајало.

Бубњар у подруму у главној улици је убрзо замењен. Другари су сазнали да је Бранков отац једног јутра дошао изненада кући и да је затекао у кревету Бранкову мајку са Љиљаниним оцем.Чудили су се да је Бранкова мајка била таква, јер су је познавали као озбиљну и строгу жену. Пре би поверовали да је Љиљанина мајка курва, јер је она деловала веома страствено и заводљиво.

И тако, реч по реч, у паузи између две песме Битлса, повео се разговор о праву на слободну љубав. Да ли њихови очеви смеју, а истовремено мајке не смеју, да буду брачни неверници? Да ли је препуштање нагону и страстима дозвољено или је то божији грех? Да ли је Бранкова мајка имала право да заволи Љиљаниног оца? Да ли је Љиљанин отац жело да се освети Бранковом оцу зато што је Бранко одузео невиност Љиљани? Да ли је развод брака пожељнији од љубавног троугла? Да ли је…?

Било је безброј питања без правог одговора.

Руси су остали и даље у Прагу, југословенске границе су биле нетакнуте, друг Тито и студенти су се нашли на истој страни, говорило се да ће амерички глумац Рој Тинис да допутује у Београд.

Зелена пијаца у Ћуприји је и даље била најскупља, јер су официрке имале највише новца. Биоскопске представе од пет сати после подне су биле резервисане средом и суботом за војнике из касарне… Живот у учмалом граду је чекао неки нови чаршијски скандал.

Тема на писменим задацима из српског језика у гимназији није била „Забрањена страст“. Избегавала се и тема о односу професор-ученица, иако је једна гимназијалка остала у другом стању кријући да је будући отац њен млади професор.

Време неумитно пролази, а забрањене страсти опстају.

2 thoughts on “ЗАБРАЊЕНА СТРАСТ

Add yours

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: