ЋУПРИЈСКИ ЧИПОВИ

Читајући данашње вести сетих се једног догађаја из ранијих година. Млађи то не знају, а старији су већ заборавили.

Из поверљивих извора сам сазнао како су Ћупричани остали без чипова. Не, нееее, није ми то рекао друг мог старијег сина који ради у Министарству спољних послова. Мора то да нагласим, да дечко не би настрадао без кривице.

Трбушна плесачица је забављала друштво вешто се увијајући око познатог шеика, а друг који сматра да ће увек да буде Друг, покушавао је да се домогне микрофона како би отпевао чувену песму. Атмосфера је била предивна, јер су се служиле и свакојаке ђаконије.

Шеик се развеселио и то је био довољан знак да домаћин крене у напад тражећи услугу или бар некакво обећање у виду велике инвестиције.

Обале Велике Мораве, поред које одувек пролазе светски путеви који спајају Исток и Запад, обиловале су плодном земљом, али ипак су ту недостајале и велике фабрике са много радника. Могли би у тим фабрикама да раде и мигранти који сваког дана ту пролазе одлазећи у обећану Шведску, Немачку, Белгију… Има ту радне снаге и више него што је потребно, али само на први поглед. Већином су ту двочлана домаћинства, пензионерска. Мало се деце рађа, па ће школе да опусте. Све у свему домаћин је имао добру намеру да се финансијски развије овај део Србије.

Немачка пријатељица је обећала да ће Фолксваген поред Ћуприје да прави нове голфове. Од тог посла остале су само мање фабрике у којима се праве огледала за европску ауто индустрију. И још по неки делови неопходни за унутрашњост возила. Бар када би се правили ови нови фарови и стоп светла.

Зато је домаћину било важно да госту буде лепо и да одреши своју златну нафташку кесу за неку нову српску фабрику.

Наш несуђени певач, који зна да чита енглески само када је текст написан на ћирилици, а енглеске речи памти из вестерн филмова које је обожавао као клинац играјући се каубоја и индијанаца, желео је да помогне домаћину. На несрећу сви су само натуцали енглески језик, а баш тада је домаћица којој је енглески као матерњи језик, морала да буде у кухињи са лепим куварицама.

Шеик је обожавао чипс, па је знајући колико у Србији има кромпира, сматрао да је најбоље да се направи једна велика фабрика за прераду кромпира. Тај чипс би се извозио у све земље блиског и далеког истока, свуда тамо где живе муслимани. А и радници у фабрици би могли да буду муслимани, јер је све засновано на српском зејтину.

И тако је почела прича о чиповима и највећој фабрици чипова у Европи.

Проблем је био само у лошем преводу са енглеског језика.

Компјутерски ЦПУ има скраћени назив чип, односно у множини чипс. Латиницом писано то је CHIP и множина је CHIPS.

Певач је знао енглески само ако је написан на ћириличном писму, трбушна певачица је заносно играла, све се завртело и тако је кренула прича о највећој фабрици чипова у Европи.

Новинари су одмах пренели својим уредницима ударну вест, а ови су је ставили на насловне стране сутрашње штампе – Гради се највећа фабрика чипова у Европи.

А како ће онај мучни сељак коме пуца грбина док сеје и вади кромпир из земље да научи да прави чипове за компјутере?

Можда ће његови унуци то да знају.

А дотле ће Американци да праве чипове у Израелу. Управо се сазнало да се израелска влада сложила да поклони 3,2 милијарде долара корпорацији Интел која ће да сагради фабрику чипова вредну 25 милијарди долара у Израелу.

Ми ћемо да једемо чипс из Албаније, Пољске, Немачке, Северне Македоноје, можда и са Косова и Метохије са ознаком ЛИДЛ, а најмање из Чачка и Поморавља.

Ех, да не беше сличности између српске и енглеске речи, можда би Ћупричани имали највећу фабрику чипса у Европи. Овако остаде … ништа. Или ће можда Рио Тинто на кукурузним пољима поред Ћуприје да прерађује истрошене литијумске батерије?

Аутор: Душан Стаменковић

Књига ЕГЗЕКУТОР садржи ову причу.
Адреса за наручивање књига: e-mail: dusanrotary@gmail.com Испорука књига на кућну адресу.

Проверите да ли Ваша локална библиотека поседује слободне примерке издатих књига:
ПРЕТЕРАЖИВАЧ БИБЛИОТЕКА