У ТУЂЕГА ТАТКА ПОГОЛЕМА …

kako-nacrtati-patku-6
патка

Енглези, Французи, Немци, …. сви народи у свом језику имају фразе које не могу да се преведу на буквалан начин на друге језике. Тако и у српском језику са две три речи изражавамо аксиоме друшвеног живота иза којих се крије велика мудрост преношена с генерације на генерацију.

У Ниш’ се прича малко другачије, али то не значи и мање паметно. У жаргону често користимо старе изреке:

  • Лако с туђу патку кроз коприве
  • За будалу увек има пос’о
  • Ко батину носи три језика прича
  • Коме је јебање суђено, њему саме гаће падају

и тако у недоглед.

Не бих о латинским пословицама, добре су и ове наше.

Ћуприја има бурну историју. Римљани су овде владали, а и уживали неколико векова. Свакојаки народи су долазили и одлазили. А кад` су Срби населили обале Велике Мораве нико не може да докаже. Неки се труде да објасне како су Срби најстарији народ и како светска цивилизација потиче баш од Срба. Једино смо ми Небески народ!

Не знам зашто, али музеј у Ћуприји носи име римског каструма који се налазио на ушћу Раванице у Мораву. И скоро све је у овом музеју подређено далекој прошлости туђег народа. Тек по нешто се односи на историју Срба, иако је доказано да је први словенски назив РАВНО стар чак осам векова.

Шта се све догађало на овом простору у последњих осам векова?

Ђаци у школи спомињу на часовима историје уопштене фразе о манастиру Раваници, о Боју на Иванковцу и … Не знам шта би могло да буде то треће након везника „и“.

„Репа без корена“ није одкуде Ниш. Пословица важи и на другим континентима. Материјалисти би рекли да се у Америци и у Аустралији живи боље него у Србији, иако се тамо памти само последњих пар векова. Они други би питали зашто онда ти исти Американци и Аустралијанци долазе у Париз, Рим, Атину…

Било како било, Ћуприја заслужује да својој деци покаже осам векова постојања СРПСТВА у завичају. Ако деца науче да поштују своје вредности, онда ће умети да цене и археолошка налазишта у Стублинама, у Хореум Маргију… и свуда около.

Nahija cuprijska
Списак села на крају 18. века

А има Ћуприја чиме да се подичи. чак много више од већине места у Србији. Нису то само римске ископине.

Заслужују да буду у градском музеју спортисти и спортски новинари, да имају своју собу са медаљама, новинским чланцима, фотографијама, видео приказима са такмичења у којима су освајали прва места.

Заслужују да буду у градском музеју књижевници који су потекли са обала Велике Мораве, али и они који су овде проводили детињство или су писали о лепотама Поморавља. Библиотека са спомен собом Душана Матића је само део историје.

Заслужују да буду у градском музеју музички таленти који су своје детињство провели баш у Ћуприји, али такође и сви они људи који су дали део себе да Ћуприја буде музички расадник. Има ту места и за момке и девојке који су хлеб зарађивали певајући и свирајући на разним забавама.

Заслужују да буду у градском музеју лекари и фармацеути који су направили једну од најстаријих и најпознатијих болница у Србији. И сви они лекари и медицинске сестре који су се школовали у Ћуприји и отишли су даље у Европу, Америку…

Заслужују да буду у градском музеју официри и подофицири српске војске који су потекли одавде или су дуго службовали у ћупријској касарни. Наравно, заслужују своје место и војници и сви грађани Ћуприје који су дали животе за слободу у свим досадашњим ратовима.

Заслужују да буду у градском музеју и привредници који су обележили златно време када је Ћуприја имала Шећерану, Добричево, Велмортранс, Електросрбију, Ангропромет, Слогу, МИП…

Заслужују да буду у градском музеју сликари, вајари, глумци, уметници, лепотице, познати суграђани, сви потекли са овог простора који су на овакав или онакав начин допринели да се име Ћуприје чује далеко.

Заслужују да буду у градском музеју многобројни железничари, јер је захваљујући железници и угљу из тадашњег ћупријског Сењског мајдана покренута индустријализација Србије. Било би ту места не само за машиновођу „Плавог воза“, него и за раднике „Зокила“ и прве железничке здравствене амбуланте.

Заслужују да буду у градском музеју неизоставно и јунаци са Боја на Иванковцу са описом свих чињеница које су до сада прикупљене на многобројним скуповима посвећеним обележавању ове битке из Првог српског устанка.

Заслужују да буду у градском музеју и сви знани и сада незнани подаци о догађањима у месту Равно и у околини, са свим црквама и остацима средњовековних цркава. Док мошти Кнеза Лазара мирно почивају у манастиру покрај Сења, окружене црквеном тишином, у Ћуприји би било изложено све оно остало што ја важно за историју.

И да се вратимо на почетак, на нишку изреку: „У туђега татка поголема патка!“

Могу ли предшколска и школска деца из Ћуприје пре одласка на екскурзију у туђе музеје најпре да упознају историју свог завичаја?

Могу ли становници Ћуприје, досељени из Хрватске, Босне, Црне Горе, са Косова и Метохије, са Југа и са Истока, … да упозанају свој нови град и да га после тога више цене и заволе?

Није живот само хлеб, вино и игре.

И у нашега татка је поголема…

Фотографије Ћуприје из 19. и 20 века:

https://wordpress.com/page/stamenkovicdusan.wordpress.com/899

Аутор:

Душан Стаменковић

 

Advertisements

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: