МИКИЋЕВ МОСТ

 

Главна улица у Ћуприји се дели на два дела, од моравског моста до моста на Раваници и од моста на Раваници ка Славији. А тај мост на Раваници сви зову „Микићев мост“ и не размишљајући ко је био Микић.

Римљани су одабрали за свој каструм високи плато изнад Велике Мораве, јер њега никако није могла река да поплави. Горопадна Морава је мењала корито, вијугала је око Хореум Маргија правећи природну заштиту са западне и северне стране утврђења. А са источне стране је било корито реке Раванице.

SLIKA 01

SLIKA 02

Римљани и Турци су градили мостове преко Велике Мораве узводно од ушћа реке Раванице, поред леве обале Раванице.

Не памти се где се налазио први мост преко Раванице. Не зна се ни када је саграђен. Можда су га направили стари Римљани, јер је пут од Виминацијума ка Хореум Маргију ишао преко данашње Медвеђе, па кроз Стублине ка североисточном делу каструма где и данас постоје остаци куле.

Ислужени римски легионари су живели изван зидина каструма, у близини тог првог моста на Раваници и капије кроз коју се улазило у утврђење.

Пре осам векова, у време стварања Немањичке државе, насеље Равно се простирало поред остатака разрушеног римског града. За градњу су користили камен и опеку, исту ону коју су касније и Турци употребљавали за своје грађевине.

Турска џамија се налазила на месту где је данашња црква, поред које је никло ново насеље под именом Ћуприја. Отуда су се и каснији дрвени мостови на Великој Морави градили низводно од ушћа Раванице. Јагодинска махала се пружала од Велике Мораве, па поред данашње цркве, ка Параћину. А на том правцу је морао да постоји и прелаз преко реке Раванице.

Половином деветнаестог века у Ћуприју су насељени Сремци и Банаћани и за њих су саграћене улице Сремска и Банатска, које и се и данас тако називају.

Cuprija i okolina 1

Како се насеље Ћуприја повећавало, тако је све више постојала потреба да се преко реке Раванице граде мостови.

Не постоје скице и цртежи тог дрвеног моста на „Цариградском друму“ који је у деветнаестом веку спајао леву и десну обалу Раванице, на месту где се данас налази „Микићев мост“.

Почетком деветнаестог века, у време Кнеза Милоша, многе породице из Нишког пашалука су се доселиле у Ћуприју. Међу њима су били и Микићи, пореклом из околине Прокупља. Чланови велике фамилије су имали различиту судбину.

Њихово имање се простирало на десној обали реке Раванице. Била је ту и позната „Микићева кафана“. А данас још увек постоји „Лекина кућа“, позната и као „Млинарева кућа“, једна од најлепших кућа у Поморављу. Наравно, дрвени мост на Раваници је био „Микићев мост“.

Године 1920. као ратна репарација стигла су из Аустрије два гвоздена моста у Ћуприју. Онај на Великој Морави данас од милоште зовемо „Жућко“. Мањи гвоздени мост је заменио дрвени „Микићев мост“ на Раваници и служио је дуже од пола века.

Mikicev most 1953

Приликом регулације реке Раванице реконструисана је главна улица у Ћуприји и стари гвоздени мост је замењен данашњим широким бетонским мостом.

Име „Микићев мост“ је надживело судбине дрвеног и гвозденог моста. Надживело је и судбину потомака првог  Микића који се доселио у Ћуприју – Мике Бакалина или Мике Прокупчанина.

https://dusanstamenkovic.com/2017/04/13/lekina-kuca-najlepsa-kuca/

"Млинарева кућа"

Advertisements

2 thoughts on “МИКИЋЕВ МОСТ

Add yours

  1. Mikićev most bio je južna granica korzoa , jer se korziralo od Moracskog do Mikićevog mosta.Kako glavna ulica nije bila osvetljena kao danas Mikićev most je bio idelalan da se kadom popuši neka cigareta , da vas ne vidi neko poznat i tuži roditaljima,ili da malo razgovarate sa simpatijom.Bio je tako romantičan i lepo mesto za sanjarenje.U parku pored njega bila je predivna zgrada Muzeja ,pa kad se sa mosta pogleda ka parku i Muzeju stvarao se bajkovit osećaj divljenja .Bilo je u parku klupa na knjima se sedelo i gledalo u most.Jeste da je bio uzan ,ali da je ostao i da su ga ofarbali nekim veselim bojama bio bi ukras grada.Ni ovaj sadašnji nije ružan,ali to nije naš Mikićev most.Umeli smo da sedimo na ogradi i pričamo,ili naslonjeni gledamo u vodu kada Ravanica naraste.Romantika nam nikada nije manjkala.Bila su to „Dobra stara vremena“ što bi rekao pokojni Gale Janković tvorac TV emisije koja se tako zvala.Još jedno hvala Duletu na podsećanju.

    Liked by 1 person

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: