Господин Влада Митић је био предратни велетрговац и један од најимућнијих људи тог времена. Послератна власт му је одузела сву имовину. Тако је остао и без темеља планиране велике робне куће у центру Београда, града старог бар две хиљаде година.
Многи политичари су годинама желели да на том месту направе неку лепу, велику зграду, да то буде њихова оставштина за млада покољења.
Градске власти су тражиле и привремена решења, макар да се затвори рупа и да се у њој не окупљају више наркомани и бескућници. Углавном се све свело на реконструкцију околног тротоара.
Можда ће да се појаве наследници имовине гоосподина Владе Митића, па да они реше судбину развалије.
А можда ће да се појави и неки добротвор попут Макензија који је пре стотинак година цео тај крај града претворио у урбани центар.
Доконе патролџије који по цео дан крстаре око централног трга у Ћуприји с времена на време почињу дискусију да ли се у уклетој ћупријској рупи налази улаз у подземне катакомбе. Кажу и да се испод фонтане на тргу налазио подрум који је брзо затрпан да би се сакрио још један улаз.
А можда је садашње стање само последица отетог-проклетог, како каже народна изрека.
Било како било, рупа је уклета.
Још много би могло да се пише о Митићевој рупи на београдској Славији коју сада краси певајућа фонтана.
Као и о уклетој робној кући у центру мог града, у центру у коме је обична фонтана.
Нити пас коску глође, нити је другом даје, па тако ни садашњи власник зграде која је оштећена у НАТО агресији 1999. године, не ради ништа да би уклонио ругло у најстрожијем центру града.
После толико година, ускоро двадесет, нико више од мојих комшија и не примећује полуразрушену зграду која је некада била лепотица. Тинејџерима све делује нормално, јер им је одрастање прошло у свакодневном пролажењу преко наруженог трга. Тек понеки бруцош на Високој медицинској школи који је пристигао из далека постави питање зашто је то тако. Одговора нема, бар до следећих локалних избора.
А од избора до избора, Курта и Мурта обећавају да ће да улепшају центар Ћуприје, да ће од модне куће „22. Децембар“ да начине украс града. Ћупријска проклета рупа и она београдска Митићева рупа имају исту судбину.
На месту где се сада налази руина од „МОДНЕ КУЋЕ“ некада је била продавница Симе Симића – фотографија снимљена пре Другог светског рата:
Душан Стаменковић 
A ko je vlasnik?Grad?Tome se postavlja pitanje kad ce zgrada da se srusi ili renovira.A i bivsi Dom JNA joj se priblizava sa zapustenim izgledom.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
A na koju rupu Misls?
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person
Постоје рупе у памћењу, у сећању, …, у фасадама разрушених зграда.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ako mislimo na istu zgradu,a to je bivša robna kuća „22.Decembar“ vlasništvo je republičke uprave prihoda.Moj pokojni školski drug Ljuba Marić mi je na proslavi 35.godišnjice mature rekao da je Upravi prihoda nudio ceo Angropromet u zamenu za zgradu 22.Decembra.Normalno da oni nisu pristali,jer šta je briga neku vlast koja živi u Beogradu što u centru neke provincije stoji ruglo od građevine.To isto važi i za Dom JNA.Koga je u ovoj državi briga kako živi provincija.Narod je u pravu kada kaže :“Srbija radi,Beograd se gradi.“Hvala ovoj deci na vlasti što su bar parkove i okolinu sredili da ne gledamo krš i lom.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person