Сто година је прошло од завршетка Великог рата и свака варош тражи део своје историјске улоге у том за Србе победоносном сукобу. Актуелне су свакодневне полемике да ли је после победе Србија морала да буде Велика Србија или је југословенски дух наша судбина.
Уочи Великог рата на дан 30. 11. 1911. краљ Петар I уручио је комадантима пукова укупно 51 пуковску заставу. Артиљерци немају своје заставе из простог разлога што они не јуришају као пешадинци и коњаници. У Војном музеју у Београду се данас чува 46 пуковских застава, а у Војном музеју у Паризу још једна. Где се налазе још четири заставе?
Познато је да српски војници нису изгубили ниједну своју ратну заставу, иако су немачки војници желели да имају такав ратни трофеј. Узалуд се немачки цар Вилхелм надао поклону од генерала Мекензија.
Откуд онда да данас у Војном музеју у Бечу постоји ратна застава 2. Коњичког пука „Цар Душан“ првог позива?
Загонетку је направио један Ћупричанин – Душан Матић.
Познати француски трговац антиквитетима Рене Џонсон и Ћупричанин Душан Матић су успешно трговали српском ратном заставом давне 1966. године. Тада је Душан Матић, који је као дечак прешао преко албанских планина, а затим се школовао у Греноблу, Ници и у Паризу, откупио ратну заставу. Овај српски дечак, официр и носилац „Легије части“, неколико година касније продао је ратну заставу париској антикварници која је на аукцији 2014. године за 15.000 евра продала ратну заставу Војном музеју из Беча.
До сада се мало знало да је Ћупричанин, песник, мислилац, преводилац, романсијер, есејиста и прозаиста, један од покретача надреализма у српској књижевности, песник и с интелектуалним и филозофским тежњама, академик проф. др Душан Матић (1898-1980), француски ђак, познатији и признатији у свету него у свом родном граду, на стогодишњицу од почетка Великог рата, на посредан начин омогућио да ратна застава ипак доспе у Беч. Оно што није успело генералу Мекензију у рату, решено је на аукцији у Паризу за само 15.000 евра.
фотографија – аутор текста у „Матићевој соби“ у Ћуприји
Eto,jos nesto o Dusanu Maticu sto sam sad saznala.Inace je i u programu za srpski jezik u gimnaziji,u nase doba,jedva i spomenut.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person