НЕДЕЉКОВА ВОДЕНИЦА

Има ли вампира у Ћуприји је било питање које нас је данима мучило. Стално смо слушали приче како се ноћу појављују опасна привиђења од којих су се плашиле и домаће животиње. Додуше, дању су се јављале водене виле поред реке Раванице. Желели смо да сретнемо и вампире и добре виле, па смо за време летњег распуста стално били на реци.

Бора, Калеа, Раде, Зоран, Бобан,… све сами вршњаци и комшије из дела Ћуприје поред пијаце, из улица Танаска Рајића, Синђелићеве, Радничке,… из Сибиновског сокака… били смо несташни као и сва деца.

prskanje ulice

Избегавали смо одлазак у главну улицу, јер су у њој повређени Калеа и Раде кад су неопрезно истрчали под камион цистерну која је прскала водом коцку на коловозу да би се спрала летња прашина и расхладили тротоари.

Борина кућа је била на самој обали Раванице, па нам је најзгодније било да се ту највише дружимо. Док су Борини родитељи били на послу, а старији брат Бане са својим друштвом, ми смо силазили низ стрму и песковиту обалу до реке која је у то време имала много више воде него данас.

Правили смо земунице између корења врба, ловили кленове рукама и корпом од прућа, љуљали смо се на лијанама изнад воде. А кад би нам досадило, кретали смо се узводно према Недељковој воденици. Ређе смо се спуштали поред Сибиновског сокака до Микићевог моста.

tocak

Од безименог мостића који је спајао Синђелићеву и Косанчићеву улицу, узводно више није било кућа, речна обала је била скоро непроходна, јер је личила на праву џунглу, а поред обале су се завршавале непрегледне њиве под кукурузом. Пробијали смо се коритом реке до дрвеног моста према Недељковој воденици, јер нам је пријало купање код воденичног точка где је прскала  вода. Ређе смо ишли даље узводно према дубоком јазу зато што смо се плашили близине коњског гробља.

Недељкова воденица је радила и лети и зими, и даљу и ноћу. Брашно од пшенице и кукуруза је било најбоље у целој околини, па су стално људи чекали на ред. Мање се ишло на воденицу на Великој Морави код железничког моста, а још мање у електрични млин према Супској.

na Moravi

Прикрадали смо се улазу у воденицу да би смо ослушкивали разговор одраслих у коме су спомињане шале воденичара који би често ноћу гасио шкиљаву сијалицу и плашио сељаке вампирима. Причали су и о воденим вилама што су силазиле низ реку. Неке виле су биле заносно лепе, да су се млађи људи заљубљивали у њих не марећи више за варошким девојкама. Тада нисмо разумели ни шта значи „Влашка магија“.

Имали су одрасли ваљане разлоге да се плаше у воденици. Недељко Црњански, предратни ћупријски богаташ, власник многих кућа и локала, па и ове воденице, нађен је једног ратног јутра у главној ћупријској улици заклан.

rucna bomba

Имали смо десетак година када је наш друг Зоран – Пуле настрадао од заостале бомбе на коњском гробљу. Било је то у јесен, на Петковицу. Зоран је био са старијим братом и запалили су ватру близу реке. Само се зачуо прасак, Зоран је јаукнуо и утихнуо. Говорило се да је ставио у ватру немачку ручну бомбу која је имала дрвену дршку за бацање.

znacka-Bratstvo-Jedinstvo-radna-akcija

У близини Недељкове воденице се налазило омладинско насеље у коме су становали бригадири који су градили пут „Братства и јединства“ ка Нишу. На том месту је данашња Шумадијска улица. То насеље нам је разбило илузију да је наша река Раваница део џунгле у средишту Африке.

Glavna ulica nekada 1962

brat i sestra na bicikli

Да ли смо пребрзо одрастали или нам се то чинило због појаве телевизора, престали смо да се занимамо за вампире и водене виле. Почели смо да слушамо музику у подруму испод стамбене зграде до Гимназије. Рака је ударао у бубњеве, Влајче се извијао са електричном гитаром, а Бранко је био главни даса са својим електричним клавијатурама. После смо научили да играмо преферанс и покер.

Више нас није занимала Недељкова воденица са причама о вампирима, воденим вилама и „Влашкој магији“.

На реци Раваници су некада постојеле две воденице. Манастирска воденица је била ближе селу Батинац, а Недељкова воденица се налазила на периферији Ћуприје.

Вода до Недељкове воденице је долазила јаругом од јаза који се налазио на Раваници узводно од трасе ауто-пута Београд-Ниш.

Cuprija Nedeljkova vodenica jaz
Остаци јаза на Раваници

Груја Славковић, који се из Санџака доселио у Ћуприју крајем 19. века, откупио је од неког Турчина воденицу на Раваници. Његови потомци су касније продали воденицу Недељку Црњанском, имућном трговцу и рентијеру.

Власник „Недељкове воденице“ био је Недељко Црњански, чији су преци досељени у Ћуприју из Војводине средином 19. века. Давне 1943. године нађен је заклан. Четничка тројка је то учинила. Егзекутор никада није признао зашто је убио доброг и поштеног Недељка. Причало се да је убиство било наручено. Као налогодавац убиства означаван је и Недељков брат Миша Црњански, познати ћупријски банкар.

Tina 5 26052013

4 thoughts on “НЕДЕЉКОВА ВОДЕНИЦА

Add yours

  1. Miodrag Cenic
    Дуле, мој деда је имао једну њиву исод Добричева, до саме Раванице. Са оцем би у недељу ишли бициклама до Недељкове воденице, прелазили бетонски “мост“ и одман, лево, уз јаз, стазом возили у Ордиште. Стаза је “ишла“ уз сами јаз, све до његовог настанка одвајањем од Раванице. Био је то дубок поток, можда и јаруга, који се добро пунио водом. Испод тог бетонског мостића постојали су засуни, уставе, испред којих се стварало мало језерце. Воденичар би отварао засуне испред оних цеви које су се стрмо спуштале ка “погонским точковима“ испод саме воденице. Вода би ударала у пераја, вртела точак који је био гредом повезан са покретним воденичник каменом у самој воденици. У воденици је било неколико воденичних камена. На једном се млела јарма, на другом пшеница, на трећем кукуруз. Кукуруѕ је доношен “извејан“, пшеница се чистила од кукоља на триеру којим смо руковали ми који смо донели “мељаву“. Е то су били дани од којих су остала само сећања и који никада не могу да се врате у ово лудо време у коме се сви постројисмо у вучије чопоре и гледамо један другоме да изгриземо гркљан. И никако да схватимо да је то она дефиниција из раног капитализма, из првобитне акумулације капитала у коме је човек, човеку ‘вук. А води се и “рат свих против свију“. Ѕбог државних интервенција у привреди изостаје оно “лесе фер, лесе пасе“. А воденице нам заменили електрични млинови у којима се пшенично зрно изгори и брашно мора да се спашава адитивима…

    Свиђа ми се

Оставите коментар:

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: