Многе војске су долазиле и пролазиле кроз Ћуприју. Неке су се и задржавале остављајући свој печат за сва времена. Отуда није чудно што се први пут за насеље РАВНО сазнаје баш из једног документа из 1215. године који се односи на сусрет војсковођа. А и римски каструм Хореум Марги је настао због војних потреба.
Не знам како, али једна дугачка улица у Ћуприји, којом се од касарне иде ка Славији, а коју је формирао давне 1867. године „инџилир“ Алберт Штенцл, носила је име Моше Пијаде. Додуше, Моша Пијаде је заиста 1915. године боравио у Ћуприји радећи као келнер у кафани „Централ“. Срећом, улици је промењено име. Сада се ова улица зове по Краљу Петру Првом ослободиоцу. Могу само да нагађам зашто баш тако.
Краљ Петар је посетио Ћуприју 1915. године. Да се тада сусрео и с Мошом Пијаде не верујем.
Велики рат је избио 1914. године нападом Аустроугарске на Србију. Нису војници „Жуте монархије“ успели далеко да оду од Саве и Дунава. Брзо су потиснути. Тек наредне године, када су се умешали Немци, који су пожелели да освоје цео свет, Срби су морали да поклекну.
Офанзива на Србију је кренула 6. октобра 1915. године. Бугари, Аустроугари и Немци су навалили са свих страна. Исцрпљени у претходним борбама и болесни, Срби су морали да се повлаче. Са својом војском је кренуо и Краљ Петар.
У Ћуприју је стигао 30. октобра 1915. године. Одатле је обилазио фронт. Тако је сутрадан посетио и Јагодину.
У Дневнику пише „да су Немци бацили бомбе са аероплана, у Ћуприји и у Јагодини“.
Краљ Петар је напустио Ћуприју и у Параћин стигао 3. новембра 1915. године, па је истог дана наставио пут даље.
Немачки војници су уши у Ћуприју 22. новембра 1915. године. Приликом пушкарања је тада погинуло шест српских војника. Убрзо су Бугари успоставили локалну власт у Ћуприји.
Ослобађање Ћуприје је наступило 7. новембра 1918. године (тачно годину дана након избијања Октобарске револуције у царској Русији). Дан раније су се бугарски окупациони војници повукли.
У рат је тада отишло око 700 Ћупричана. Њих 262 се није вратило из рата.
О боравку Краља Петра у Ћуприји 1915. године данас се мало зна.
https://dusanstamenkovic.com/2018/08/16/na-zapadu-nista-novo/
Душан Стаменковић 
Opet nasa slavna proslost.Jedan od tih koji se nije vratio je brat mog dede.Obojica su krenuli preko Albanije i kako je govorio deda:bolji se nije vratio.Zato ponekad stanem i s ponosom procitam na spomeniku u centru ime Vlastimir Pecic(u prvom redu,sesti odozdo).Eto i krv mojih predaka je prolivena za Srbiju.A narod je bas voleo svog starog kralja Peru.
Свиђа ми сеСвиђа се 1 person