ДУГО ДРУЖЕЊЕ И СЛУЖЕЊЕ (1937-2019)

1 a Zvono 1

Регистрована удружења грађана се међусобно разликују по томе што окупљају људе око различитих циљева. Препознатљива су удружења голубара, пчелара, риболоваца, планинара… Постоји и једно у целом свету признато удружење грађана, оних грађана који су различитих професија, различитог степена образовања, различитог имовног стања, различитих година живота, различите вероисповести, различите националности, различите политичке оријентације, различите…, али сви ти грађани имају и нешто заједничко – Ротаријанство.

Ротари клубови у свим државама света окупљају људе добре воље, људе који су спремни да се друже и помажу друштву.

Другарство међу људима се препознаје кроз њихове заједничке акције на добробит свих. Када се постигне висок ниво разумевања и сарадње, онда се лако уочава лидерство у професији и у окружењу. Без високих етичких принципа све је то немогуће.

Свет је подељен на богате и сиромашне, како материјално, тако и духовно. Добар Ротаријанац не мора да буде богат материјално, али мора да буде богат духовно.

1 Test 4 pitanja

Само позитиван одговор на четири питања одаје човека који заслужује да буде Ротаријанац:

  • Да ли је истина?
  • Да ли је поштено према свима?
  • Да ли ће довести до добре воље и бољих пријатељстава?
  • Да ли ће бити корисно за све?

Прави Ротаријанац све што мисли, говори и ради подређује ИСТИНИ и ПОШТЕЊУ и увек се преиспитује да ли је то КОРИСНО за све.

Оснивач Ротарија адвокат из Чикага Пол Харис је у самом почетку давне 1905. године утврдио јасна правила Ротарија која важе и данас. Наравно да су Пол Харис и његови пријатељи знали да нису анђели, али баш то им је било подстрек да теже основним принципима постојања Ротаријанства.

Политика је саставни део сваког човека, па због поштовања права на различитост о политици се међу Ротаријанцима не расправља. Може сваки Ротаријанац да буде биран на било коју јавну функцију, али му то не даје право да очекује политичку подршку осталих Ротаријанаца.

По дефиницији ЕЛИТА је мањина у друштву која је способна да води и влада већином. Пошто су прави Ротаријанци ЛИДЕРИ у својој професији, онда би то значило да они и припадају друштвеној ЕЛИТИ.

Неспорно је да није свако способан да буде лидер у свом окружењу, па је зато створена слика да су Ротари клубови некакве тајне организације у којима се кују завере против људи, народа и држава. Недвосмислено непријатељство према Ротаријанцима имали су само Хитлер и комунистички режими.

Идеја Ротаријанства се почетком двадесетог века брзо ширила по целом свету. Након завршетка Великог рата у Краљевини Југославији је све кренуло 1928. године када је основан Ротари клуб БЕОГРАД. Овај клуб, као и сви остали клубови у Краљевини Југославији, престао је са радом крајем марта 1941. године, непосредно уочи напада Немачке на Југославију.

Судбоносна година за ширење Ротари клубова у Краљевини Југославији је 1931. Тада је постојећих 13 клубова са 319 чланова основало свој Дистрикт 77. Клубови су се налазили у Београду, Загребу, Осијеку, Новом Саду, Суботици, Сушаку, Марибору, Вараждину, Љубљани, Сарајеву, Сплиту, Панчеву и Скопљу.

Неизоставно треба напоменути да је 1928. године, исте године када је основан први клуб у Југославији, постојао покушај формирања Ротари клуба у Ћуприји. Добривоје Бранковић, председник Окружног суда, је био иницијатор. Међутим, премештањем овог судије у Охрид, идеја о оснивању клуба је одложена за неколико година.

Индустријалац Славко Теокаровић, власник фабрике штофова у Параћину, заједно са агрономом Јосипом Пејхом из Ћуприје, средином 1936. године окупио је групу угледних људи из Ћуприје, Параћина и Јагодине који су били заинтересовани за Ротаријанство.

Строги међународни Ротари правилник је дозвољавао да се у једном граду формира само један клуб и то са именом тог града, али није било предвиђено да три града могу да оснују заједнички клуб. И онда је настао проблем како да се клуб зове. Логично би било име клуба „МОРАВА“, јер река повезује сва три града.  И тако је 17. априла 1937. године проглашено оснивање Ротари клуба МОРАВА. Касније је нађено компромисно решење и званично име клуба је „ЋУПРИЈА МОРАВА“.

На инагурационом састанку је било присутно свих 20 чланова клуба, а гости су били гувернер Дистрикта 77 Владимир Белајчић и представници Ротари клубова из Београда, Новог Сада, Ниша и Лесковца.

Убрзо је стигла потврда да је Ротари клуб званично примљен у међународну Ротари организацију. Било је то 12.06.1937. године.

Чартер прослава је одржана 4. септембра 1937. године у Јагодини, у хотелу „Палас“ уз присуство 73 Ротаријанца. Први председник клуба је био Славко Теокаровић. Клуб је успешно радио све до 1941. године када су у целој Европи сви Ротари клубови престали са радом.

Након завршетка Другог светског рата европски  Ротари клубови су наставили са радом, осим клубова у државама у којима је на власти био комунистички режим.

Након пада Берлинског зида и у тадашњој Југославији су створени законски услови да се поново појави приватна својина, да поново почне да се цени појединац. Процес реоснивања Ротари клуба БЕОГРАД је започет 1989. године, а званично постојање клуба је везано за 8. мај 1992. године. И тако је на простору СФРЈ поново покренуто Ротаријанство.

Стицајем околности у Поморављу су 2003. године основана два клуба, један за подручје Јагодине, а други за подручје Ћуприје, Параћина, Деспотовца и Свилајнца. Од 2018. године сви људи из Поморавља који су посвећени Ротарију поново су заједно, само у једном клубу, у клубу ЋУПРИЈА МОРАВА. Међународна Ротари заједница признала је да је овај клуб основан још 1937. године и да је прекид у раду клуба био оправдан.

Rotary povelja 1937

Данас Ротари клуб ЋУПРИЈА МОРАВА окупља људе добре воље из целог Поморавља, без обзира на различитост њихових професија и академског образовања. Тако у клубу постоје правници, економисти, лекари, инжењери, слободни уметници, има доктора наука и средњошколаца. Све их везује јака воља да својим деловањем утичу на позитивне промене у локалној заједници. О политичким странкама се уопште не разговара на састанцима клуба, свако има права да по својој слободној вољи буде члан неке политичке странке.

Ротари клубови нису никаква тајна друштва, напротив. Састанци се редовно одржавају у јавним објектима, хотелима и ресторанима. Сваки грађанин може да буде члан Ротари клуба, али само уз један услов – да у себи препозна човека који када мисли, говори и ради зна да је то истинито, поштено према свима, да ће то да доведе до добре воље и да ће бити корисно за све. Смисао чланства у Ротари клубу је давање себе.

12.06.1937. године је значајан датум за људе из Поморавља који су посвећени светском Ротари покрету.

1 a Zastava 1

Advertisements

2 thoughts on “ДУГО ДРУЖЕЊЕ И СЛУЖЕЊЕ (1937-2019)

Add yours

Оставите одговор на Душан Стаменковић Одустани од одговора

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

Create a website or blog at WordPress.com

Горе ↑

%d bloggers like this: