ЗЕМЉОТРЕС

Дресер утиче на понашање животиња помоћу бича и штапа који изазивају страх. Неспорно је да је и изазивање страха у људима начин управљања људима. Нема у томе хуманости, важна је само потпуна ефикасност.

Страх је урођен. Нарочито страх од губитка подлоге. Страх је примарна емоција која је записана у нашим генима. Због страха нам срца убрзано лупа, имамо осећај гушења, мишићи нам постају напети.

Сви људи који су доживели умерени или јачи земљотрес знају како настаје паника док се тло под ногама љуља. А након земљотрса месецима су анксиозни, јер су опседнути стрепњом или слутњом.

Сваког дана се у свету догодe око три умерена земљотреса. То су они земотреси који оштећују зграде у епицентру, када падају црепови и руше се стaри димњаци.

Дан пред Ускрс, 8. априла 1893. године, око 14.50 сати, Србију је погодио разоран земљотрес. Епицентар земљотреса је био у околини Свилајнца. Јачина је одговарала осмом степену Рихтерове скале. Срушиле су се старије куће, вода у бунарима се замутила, земља се раздвајала, појавиле су се пукотине, камени споменици на гробљима су оборени. Било је настрадалих људи. У околини епицентра осетио се потрес седмог степена по Рихтеровој скали – у Јагодини, Великој Плани, Лапову, Малом Црнићу,… у селима поред Јагодине, Деспотовца и Ћуприје.

У Ћуприји се срушио спрат на згради Начелства која се налазила на простору касарне.

Постоји много описа овог предускршњег земљотреса, који је био први јак земљотрес у Србији од када се прецизно води сеизмолошка евиденција. Каснији велики земљотреси са епицентром у Србији су били 1922. године у Лазаревцу, 1927. године на Руднику, па 1980. године на Копаонику… у Мионици, Краљеву…

После рушилачког земљотреса са епицентром код Свилајнца започео је развој сеизмологије у Србији. Геолошки завод Велике школе у Београду је тада на иницијативу академика Јована Жујовића, управника, и професора Светолика Радовановића започео прикупљање података о земљотресима. Филозофски факултет Универзитета у Београду је 1906. године донео одлуку о изградњи објекта Сеизмолошког завода на Ташмајдану чиме је започето систематско проучавање земљотреса на територији Србије. Постоји „Српско удружење за земљотресно инжењерство“ скраћено СУЗИ, односно на енглеском језику – Serbian Association for Earthquake Engineering (SAEE).

До сада наука није успела да осмисли начин како да се предвиди појава земљотреса. Постоје само свакојака нагађања, иако је неспорно да постоје области где се земљотреси чешће дешавају. За сада је најефикаснија одбрана од земљотреса зидање зграда по прописаним стандардима, без обзира колико су ти прописи застарели.

У последњих 30 година, од времена распада Југославије, јављају се и специфични проблеми који директно утичу на грађевински сектор. Санкције и економска криза, слабљење државних институција, промене у школском систему, појава великих приватних инвеститора и несавесних пројектаната који подлежу захтевима за што јефтинијом изградњом, утицали су на недоследност у примени прописа у грађевинарству. Није само проблем у надзиђивању стамбених зграда без ојачавање старе конструкције, у изградњи путева, железнице, мостова, тунела,… него и у локацијама градилишта на нестабилном терену, на клизиштима, на водоплавном приобаљу итд.

Изазивање страха у људима је најнехуманији, али и најефикаснији начин управљања људима. Увек све има свој циљ, за неког оправдан, за другог неоправдан. Штап и шаргарепа нису само за магарце.

Мало је коме познато да НАТО савез има и задатак да помаже и спашава. У Словенији су два министарства заједно са НАТО обрађивала и стање земљотреса на подручју Србије. У својим приказима кренули су од свилајначког земљотреса 1893. године…