МЕНТАЛИТЕТ ИЛИ ….?

Чудан смо ми народ. Небески народ. А опет кажемо да нас сви мрзе, цео свет је против нас. Желе да нас униште, да нам отму земљу, воду, ваздух, рај…

Имамо ми лоше особине, али сви други имају још лошије од нас. Завиде нам што смо лепши и богатији од свих. И паметнији смо.

А да ли је баш све тако?

Пример први

Идем са пијаце тротоаром, носим у обе руке препуне торбе. Пазим да се не саплетем, јер је тротоар нераван, џомбаст. Тротоар је широк мање од три метра. Видим испред себе младу мајку како гура дечија колица са бебом. Скреће са тротоара на коловоз. Не може напред, јер су на тротоару паркирани путнички аутомобил и бицикла. Долазим и ја до сужења и гледам како да се провучем и да при томе торбом не оборим бициклу. Онда видим отворена врата на локалу (некаква канцеларија) и двоје како седе и гледају ме. Питам их чија је бицикла? Моја, каже ми девојка лепо обучена и вечерње нашминкана. Зашто је не померите са пролаза? Можете да прођете! Да, ја могу, али ова млада мајка је морала са колицима да сиђе на коловоз… и онда настаје расправа. Све се завршава на ружним речима.

Пример други

Идем широким тротоаром у главној улици. Из возила ми маше руком драга особа. И ја махинално подижем руку да махнем. У том тренутку у моју руку удара бициклиста. Човек је средњих година, у пуној снази. Пројуривши поред мене скреће ка клупи која се налази до самог ивичњака. Гледам и већ видим како удара у клупу и пада на тротоар. Очекујем да видим крваву главу човека, поломљену руку… Срећом бициклиста се некако зауставио. Онда се окреће према мени и почиње да ме псује. Ма, да нећеш можда и да се побијемо? Имам утисак да би ме нокаутирао. Ипак сам ја старац, ситнији од њега, ако ме удари, пашћу као свећа. Све се завршава на ружним речима.

Пример трећи

Идем тротоаром у главној улици. Долазим до познаника који стоји испред отворених врата своје продавнице. Поздрављамо се. Њему је очигледно досадно, па започиње разговор. Жали се како нема муштерије, како му слабо иде посао. Климам главом у знак разумевања. Ма, све би било другачије да има више паркинг места, каже он револтираним гласом. Ето, општинске дажбине су све веће и веће. По цео дан радим, а не могу да зарадим само за општинаре. А они, шта они раде? Толико су већ дуго на власт и нису направили ниједно ново паркинг место. Ето, било би више пара у општинском буџету, када би се премет у продавници повећао. А како да се повећа кад нико не може да се паркира. Гледам га у очи. Сузиле су му се зенице од беса. Питам га како му служи ауто и показујем руком ка његовом џипу испред радње. Одличан је ауто, нисам погрешио што сам га купио. Не смета му ту сунце по цео дан, питам намерно. Ма јок, ујутру и увече је овде хладовина. Значи цео дан је ту паркиран? Да. А кажеш да нема слободног паркинга за муштерије? Одлазим полако и чујем иза себе његов тихи глас. Све се завршава на ружним речима.

Пример четврти

Идем обележеном пешачком стазом преко огромног паркиралишта новоотвореног маркета. Има ту званично сто и неколико обележених места за паркирање. Заузета је тек једна четвртина. Приближавајући се улазу вадим из џепа жетон за колица и уједно се преслишавам шта морам да купим. На простору за пешаке, поред поређаних колица стоји паркиран новији модел џипа. Морам да прођем поред његовог задњег дела. У том тренутку са моје леве стране пристиже још један џип и зауставља се на метар од мене. Застајем, гледам ознаке на коловозу, налазим се на пешачкој стази испред улаза у маркет. Нисам погрешио. Човек који стоји поред раније паркираног џипа ми каже да има довољно места да могу слободно  да прођем. Одговарам да има стотину празних места за паркирање и да смо ми стока народ. Па шта теби смета да прођеш? А шта теби смета да се паркираш тамо где је обележено место? И онда креће расправа. Све се завршава на ружним речима.

Мало, мало па у новинама читам како су се возачи потукли на сред улице. Један је штанглом разбио главу другом. Неки жестоки момак је из револвера упуцао другог возача на паркиралишту.

Моја глава је још читава, добро ја пролазим.

Чудан смо ми народ. Небески народ. А опет кажемо да нас сви мрзе, цео свет је против нас. Желе да нас униште, да нам отму земљу, воду, ваздух, рај…

Текст је написао дипломирани саобраћајни инжењер, крај августа месеца 2022. године.