Ћуприја је имала своју распутницу, део на периферији града, када се пође према Везировом брду. Наравно, данас ту нема распутнице. Остао је само назив и стара карта. Има и понека пожутела фотографија.
Не потиче „Распутница“ из времена Стублина, нити времена када су овде живели Келти и Римљани. Нису ни Турци ништа учинили, иако је део Србије био под њима скоро до краја 19. века. Додуше, Ћуприја је постојала и постоји као велика раскрсница значајних светских путева.
Чувени ВИА МИЛИТАРИС је пролазио кроз Ћуприју. Због римског моста на Великој Морави овде су се рачвали римски путеви који су водили са севера на југ и са запада на исток. И Цариградски друм је пролазио кроз Ћуприју спајајући Београд и Ниш и Цариград.
А Велика Морава је била пловна од Дунава до Ћуприје. Биће опет, једног дана.
Француски инжењери су направили железничку пругу Београд – Ниш (1881-1884) баш кроз Ћуприју, боље речено кроз Жировницу која је била село удаљено од Ћуприје скоро један километар. Пругу дужине око 240 километара направили су за око хиљаду дана – један километар пруге за четири дана у просеку. А онда су неки други рударски инжењери утврдили да је угаљ из Сењског Мајдана најбољи угаљ за Тополивницу у Крагујевцу, али и за парне локомотиве.
Мештанин Лазар Пандуровић је у околини Сења давне 1849. године пронашао необичан камен који се у ватри претворио у ужарену лопту дајући велику топлоту. Знатижељом вођен, он је послао преко Ћуприје у Београд неколико каменова на испитивање. И тако је све почело. Године 1853. отворен је Александров коп.
Кренула је индустријализација Србије, преко Ћуприје.
Када је држава преузела железницу од Француза схватило се да се огромне суме новца дају за угаљ из рудника Врдник, које је тада био у Мађарској, однсно Аустро-Угарској. Коњска и воловска кола на релацији Сењски Мајдан – Ћуприја требало је да замене железничке композиције. И онда је 16. марта 1890. године Народна скупштина Србије донела закон о изградњи железничке пруге узаног колосека од 0,75м на релацији Ћуприја – Сењски Рудник. Члан 5. закона је утврдио да ће под надзором Министарство грађевина Дирекција државних железница градити и експлоатисати ову пругу.
Први део пруге Ћуприја – Сењски Рудник је направљен и пуштен у саобраћај 01.12.1892. године и тада је пруга служила само за превоз угља, а не и путника. Године 1908. пруга је настављена од Сењског Рудника до Равне Реке. Тај део пруге је био превише стрм, али су празни вагони ишли узбрдо, а натоварени низбрдо.
Рудник у Сисевцу је кренуо са експлоатацијом угља 1883. године. Запрежним колима је угаљ превожен до цементаре у Поповцу, односно до Параћина. Тек 1906. године је направљена узана пруга 0,60м од Сисевца до Странца где је вршен претовар угља.
За путнике на релацији Ћуприја – Сењски Рудник је воз кренуо из 01.08.1906. године.
Између Ћуприје и Параћина постојала је пруга нормалне ширине којом су јурили возови још од 1884. године. И да се угаљ из Сењског Рудника и Сисевца не би претоваривао у Ћуприји, направљена је и пруга узаног колосека од Ћуприје до Параћина. Та узана пруга је пролазила даље од нормалне пруге, имала је трасу близу данашњег ауто-пута.
И тако је део Ћуприје добио назив „РАСПУТНИЦА“.
То је место на прузи на коме се са отворене пруге одваја друга пруга.
Данас становници Ћуприје имају помоћну пругу између Параћина и Ћуприје и стару железничку станицу на коју свраћа тек по неки локални путнички воз. Они брзи возови, као некада „Оријент Експрес“ јуре поред Ћуприје новом трасом пруге.
За старо гвожђе се спрема и стари железнички мост из 1884. године.
Само Ћумураши данас знају шта је железница значила за Ћуприју. И још по неки остарели железничар или радник „Зокила“ (МИП РШВО). У железничку амбуланту скоро да нико не долази код лекара.
Младима нема ко више да прича о чувеном „ЋИРИ“ који је престао да вози између Равне Реке и Сењског Рудника 1962. године, а између Сењског Рудника и Ћуприје 1967. године.
Нема више ни индустријских колосека до Шећеране и до Штамапарије. Додуше, нема више ни Шећеране и Штампарије.
Локомотиве и вагони се чувају у неким далеким музејима.
Градски музеј у Ћуприји би био много богатији да има макар старе фотографије које говоре о прохујалим временима у којима је Ћуприја била значајан град за државу. Бар би младе генерације научиле да је град у коме живе био некада велики град – да је био и административно седиште округа:
Фотографије из албума о железници:
https://stamenkovicdusan.wordpress.com/zeleznica
Аутор:
Душан Стаменковић
дипломирани саобраћајни инжењер
Душан Стаменковић 
Оставите коментар: