ЋУПРИЈСКЕ ЛИЧНОСТИ – БАБИНДРАГА

Шетајући главном улицом срећем људе са осмехом. Загледам им се у очи и понекад се штрецнем. Да ли је овакав лик имао и Бабиндрага?

Чеси су имали велики утицај на друштвени и културни живот у Ћуприји. И данас постоји зграда школе „Јан Масарик“ у близини базена на Славији. Фудбал, балет, луткарско позориште, слетске вежбе,…. певачко друштво „Морава“, аероклуб, коњички клуб,… свега је било у грађанској Ћуприји између два светска рата. И када је Немачка анексирала Судетску област давног априла 1939. године грађани Ћуприје су без двоумљена прихватили обавезу да приме све избегле Чехе и да пошаљу помоћ онима који су остали у својој домовини.

За младе гимназијалце у Ћуприји је то време било време изазова. Младост увек предњачи, па су се тако и средњошколци у Ћуприји организовано борили против разних друштвених неправди. Преломне су биле 1939. и 1940. година када је створено скојевско језгро.

Почетком 1941. године Карло Верлогер власник биоскопа „Занатски дом”, тада још неоткривен нацистички шпијун и злогласни крволок, почео је у свом биоскопу да приказује и совјетске филмове. Наравно, то је чинио плански и у намери да према посети открије комунисте и скојевце. То му је чак и успело приликом приказивања филма „Василиса Прекрасиа”. Наиме, Карло је стајао на улазним вратима и сваком омладинцу и омладинки, као и осталима на које је сумњао да су у покрету, говорио:

„Идите горе (на балкон, пр. аут.) тамо су ваши”. Скојевци су наивно наседали овој провокацији и скоро сви су били горе на балкону тако да је Карло имао јасну слику.

Почетак 1941. године је био буран. 27. март је партијску организацију у Ћуприји ипак донекле изненадио. Прва се снашла Живка Дамњановић која је становала у непосредној близини Гимназије. Она је одмах обавестила неколико скојеваца и дала им директиву да напусте наставу и организују демонстрацију против Тројног пакта и поздраве збацивање владе Цветковић—Мачек која је потписала приступање Пакту. Убачено је неколико парола, ћаци су се узнемирили и почели да излазе из учионица, неки у приземљу чак и да искачу кроз прозоре. Професори су били збуњени и неодлучни, нису им се придружили, али их нису ни спречавали пошто се радило и о доласку на власт краља Петра, о пучу. У дворишту Гимназије се формирала поворка која је изашла из школе и пошла у варош. На челу поворке демонстраната ишао је скојевац Драгутин Милетић носећи краљеву слику. Војска није изашла и није се придружила поворци манифестаната, али је командант школе Штајнер изашао на степенице и одржао краћи, родољубив говор. Затим је поворка дошла до Среског начелства. На балкону се појавио начелник Јовановић, који је замолио манифестанте да се разиђу и такође одржао краћи говор.

Прве немачке трупе су ушле у Ћуприју 09.04.1941. године у 23 часа ноћу. То су били делови 11. Оклопне дивизије које је надирала из правца Ниша и Зајечара ка Београду. Сутрдан 10. априла почели су да пристижу и делови предходнице 4. Брдске пешадијске дивизије. Ове прве немачке трупе нису се задржавале у Ћуприји, већ су продужиле пут на север ка Београду. Тек 20.04.1941. године у Ћуприји је формирана немачка Окупациона власт, формирана је команда места (Ортс команда) а први командант је био немачки официр Келер. Седиште команде места је било у згради општине Ћуприја (данашње зграде ПИО). Ова командатура имала је 20 војника, док је друга знатно већа јединица била стационирана у Фабрици шећера.

Током лета млади Ћупричани су се организовали у намери да се боре против фашистичког окупатора. У врелом сунчаном дану 28. јула, око 6 часова по подне, кренуло се у новоформирани одред који је требало да прерасте у Ћупријско-Параћинску партизанску чету. Пошло се у две групе: комунисти и скојевци из дела вароши око Фабрике шећера сакупили су се у кући Александра Станковића-Санде, а полазно место другова из доњег дела града била је кућа Живке Дамњановић.

Из Сандине куће кренуо је у одред и Драгутин Милетић-Бабиндрага, ученик гимназије, члан СКОЈ-а; предводник поворке која је 27. Марта показала отпор према долазећем фашизму.

Драгутин Милетић, одличан ученик и врло сиромашан, био је мезимац партијске и скојевске организације и више пута је добијао материјалну помоћ. Чак су му другови скојевци с пролећа 1941. године заједнички прекопали башту и засадили усевима, које су донели од кућа. Међутим, Драгутин Милетић је имао и других особина: био је претерано амбициозан, али и кукавица. Понекад и неозбиљан и недовољно конспиративан, волео је да се размеће својим марксистичким знањем. Ове његове лоше особине дошле су до пуног изражаја већ приликом самог формирања одреда.

Познатији као Бабиндрага, Драгутин Милетић је побегао из одреда заједно са Матејићем (овај је био авантуриста и случајни сапутник револуције) и у Ћуприју су стигли баш на сам дан немачке блокаде, тј. 9. августа пре подне. Предали су се Немцима код Брикетнице и одмах су одведени у командатуру. Матејић је после дан-два упућен у логор на Бањици, пошто сем о одреду, у коме је провео два-три дана као ванпартијац, није знао ништа друго, док је Бабиндрага задржан. Он је испричао све што је знао, нешто је чак и додао. Неким члановима Партије и скојевцима није знао име па је у пратњи Немаца ишао по вароши и показивао куће. Немци су на кућу Ђолета Нешића, оца Мирковог, бацили бомбу, али су сви укућани преживели, Сандину кућу су запалили. Провала се наставила и даље и настала су бројна хапшења. Ова хапшења почела су 12. а завршена углавном до 16. августа. У том раздобљу ухапшени су многи. Сви ухапшени задржани су у затвору у Ћуприји све до 29. августа. Крајем августа пуштени су једино родитељи Ценић, Новаковић и Дамњановић, као стари и болесни.

У Бабиндрагиној провали ухапшено је (он лично ишао је са Карлом Верлогером и немачким војницима и показивао људе) у Сењском басену више лица. Сви су одмах стрељани у Равној Реци и у Руднику.

Бабиндрагина провала се једним делом протегла и на села у којима је био за ово неколико дана боравка у партизанима. Он није познавао прилике и људе у тим селима (Бигреници, Вирину, Иванковцу—Паљану) већ је причао насумице. У току прве половине августа у свим селима ухапшено је и стрељано око 400 људи.

Да несрећа буде потпуна, и Бабиндрагина провала је настављена. Пошто је он неке чланове КПЈ и скојевце познавао само из виђења, Немци су 19. септембра, био је баш петак, пазарни дан, блокирали пијацу. Натерали су све који су се затекли на пијаци и у суседним улицама да се сврстају у редове по двојица и да пролазе поред Општине. На прозору Општине стајао је Бабиндрагин са Немцима. Испод прозора била су стављена два стола са картотекама. Крај њих је стајао Карло Верлогер. И људи су дефиловали поред њих. Бабиндрага би с времена на време пружио руку на некога и тога би одмах задржали и ухапсили. Тако је ухапшено 20—25 људи.

Првог јануара 1942. године немачке окупационе трупе напустиле су Ћуприју и уступили је бугарској окупационој војсци. Отишла је чак и Ортскоманда, а у њену зграду уселила се бугарска команда места. Немци су ипак оставили једну малу јединицу, вод војника, углавном фолксдојчера из Баната, и то старијих, који су били смештени у згради Основне школе. Верлогер је сада ређе долазио у Ћуприју. Углавном је био у Јагодини и на терену.

Немачки окупатори нису заборавили да се одуже Драгутину Милетићу Бабиндраги за учињене им услуге у откривању комуниста: дали су му „преко Црвеног крста“ пасош за НДХ и овај је почетком јануара отишао из Ћуприје, а пре поласка дошао је у затвор код Косаре Дамњановић да се поздрави и рекао јој је да иде у НДХ — у усташе.

Временом је заборављен лик Драгутина Милетића Бабиндраге.

Аутор: Душан Стаменковић

                             На фотографији је Кнез Павле у Берлину 1939. године са Адолфом Хитлером: