ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕС У ЋУПРИЈИ

Воз којим су путовали краљеви из Грчке, Бугарске, Немачке, Белгије, Шведске, Енглеске,… воз у коме је потписан мир на завршетку Великог рата, воз о коме су написане на десетине књига и снимљено више филмова и телевизијских серија, воз који је тема компјутерских игрица, … то је воз којим се долазило и у Ћуприју.

Белгијски банкарски син је давне 1865. године пожелео воз који спаја континенте и захваљујући путовању по Америци осмислио је луксузни вагон за спавање који ће да буде симбол његовог сна.

Године 1883. кренула је прва композиција луксузног воза из Париза, најпре преко Минхена само до Беча, а пар месеци касније и до Цариграда, данас Истанбула. Поред два вагона за спавање и вагон-ресторана, ту су била и два вагона за пртљаг. Тада је пруга Београд-Ниш била још у изградњи, па је путовање до Истанбула било преко Румуније и Бугарске.

Захваљујући изградњи пруге Београд-Ниш, са мостом преко Велике Мораве код Ћуприје, кога су изградили Аустријанци 1884. године, било је могуће и да Оријент Експрес пролази баш кроз Ћуприју.

Године 1885. отворена је славна траса преко Беча и Београда до Ниша, а даље од Ниша до Пловдива се путовало кочијом. Тек 1889. године је изграђена пруга од Ниша до Пловдива.

Симплон Оријент Експрес на релацији Париз-Венеција-Београд-Софија-Истанбул је кренуо 17.03.1919. године и са прекидима је превозио путнике до 1977. године.

Краљевски воз је у свом реду вожње имао и станицу Ћуприја. Тада се од Београда до Ниша, са заустављањем само у Лапову и у Ћуприји путовало четири сата и пар минута, а два сата и тридесет минута је било довољно да се из Београда дође до Ћуприје, толико данас траје путовање аутобусом.

У току Другог светског рата постојао је „Балкан Експрес“.

Мењале су се трасе кретања воза од далеког Лондона до Истанбула, са краковима преко Италије и Аустрије и прикључцима ка Берлину, Атини и Букурешту. Било је и проблема због ратова и разних блокада граница. Путовало се само два пута недељно…

А Ћуприја је увек била у реду вожње.

Зашто баш Ћуприја?

Посебно ако се зна да је воз имао једино спаваћа кола све до 1962. године када су у композицију укључени и вагони само за седење.

Краљевина Србија под влашћу Обреновића се нагло развијала тежећи да много не заостаје за државама на западу. Капитал из Француске, Немачке, Италије, Чешке,… стиже и у унутрашњост младе краљевине. Тако се отварају фабрике и рудници, па Ћуприја, Јагодина и Параћин брзо прерастају из турских касаба у вароши са грађанским друштвом.

Железничка станица у Ћуприји постаје раскрсница и место одакле се фијакерима путује до градова који још нису имали железничку пругу.

Оријент Експрес, Симплон Оријент Експрес, као и Арлберг Оријент Експрес, нераскидиво повезују Ћуприју са свим значајнијим градовима у Европи.

Сасвим је онда разумљиво што је Ћуприја била веома дуго и админстративни центар у овом делу Србије, па зато није случајно недељник „Моравски Гласник“ био читана новина у Европи. Између два светска рата Ћуприја је имала већи број становника од Тиране, главног града Албаније.

Одласком Оријент Експреса у историју и заборав, као да је и Ћуприја кренула у заборав.

Можда ће једног дана нешто да се промени, можда ће музеј да постане прави градски музеј, а Ћуприја да поново крене у Европу?

Душан Стаменковић

дипломирани саобраћајни инжењер