Много је српске деце остало без свог оца у време балканских ратова. А одмах је започео и Велики рат. У првој половини 1915. године у Француској је предложено је да се известан број српских ђака, деце погинулих војника, приме у француске школе на терет Француске. На основу преговора у Нишу, 26. новембра 1915. године, Комисија за спољне послове француске скупштине донела је резолуцију о пријему 500 ђака.
Мање је познато да су школовање у Француској, Енглеској и Алжиру наставила и деца из Ћуприје и околине. Била им је обезбеђена поред бесплатне исхране и одећа и обућа.
Међу укупно око 3000 ученика били су:
- У Ажану Миодраг Јовичић, 5 разред, син Станоја, ковача из Ћуприје
- У Екс–Прованси Марко Пандуровић, син Живана, из Сењског Рудника, рођен 1909.
- У Екс–Прованси Павле Пандуровић, син Живана, уз Сењског Рудника, рођен 1903.
- У Оранжу Миливоје Стојковић, син Милана, из Ћуприје, рођен 13. фебруара 1899.
- У Сент Валјеу Душан Јаковљевић, син Милана, из Ћуприје, рођен 3. септембра 1900.
- У Бордоу Миодраг Јовановић, син Станоја, из Ћуприје, рођен 17. фебруара 1898.
- У Фижаку Ђорђе Ђорђевић, 4 разред, син Драгољуба Јовановића, секретара начелства из Ћуприје, рођен 25. јануара 1901.
- У Фижаку Милисав Марковић, син Милана, из Ћуприје, рођен 10. августа 1898.
- У Лиону Божидар Ђукнић, син Светозара, из Ћуприје, рођен 24. маја 1900.
- У Руану Радмило Љубивановић из Ћуприје, рођен 8. маја 1898.
- У Поатјеу Милан П. Стојановић из Ћуприје, рођен 20. августа 1900.
- У Бањер де Бижору Драгослав Павловић, из Ћуприје, рођен 12. фебруара 1902.
- У Лондону Сава М. Радовановић из Ћуприје, стар 18 година.
- У Мондефену Ђорђе Николић из Ћуприје, стар 19 година.
- У Алжиру у Барселонету Вукашин Стојановић, 5 разред, син Михајла, свештеника из Сењског Рудника.
- У Маноску Ђура Кнежевић, 1 разред, син Милоја , трговца из Сења.
- У Понсу Милан Костић, 3 разред, син Јелене из Ћуприје.
Није позната даља судбина ових ученика. Можда су се неки и вратили у Ћуприју, односно у своја родна места?

Оставите коментар: