СВИ СМО МИ НОЈЕВИ

Да ли смо сви ми кукавице или смо нојеви, јер покушавамо да жмуримо онда када би требало да гледамо?

Ноћ је, хармоникаш седа на свој мопед и враћа се са сеоског весеља у Ћуприју. Чекају га жена и син. Жури, јер је поноћ већ прошла. Ускоро би требало да стигне до Гиља, а онда још који километар до удобног кревета. Ујутру мора у фабрику, која додуше не ради, али он не губи наду да ће ипак да крене посао и самим тим и редовна плата. Сустижу га фарови неког брзог аутомобила. А онда ударац, лети кроз ваздух десет, двадесет, тридесет метара… Крај!

У крви маторог возача аутомобила су нађени остаци неколико различитих опијата. У одбрани он каже да није видео мопед испред себе, само је чуо прасак, па је помислио да неко покушава да изврши атентат на њега. Плашио се за себе, јер сви мисле да је он нарко дилер и да има много пара.

Касније сам чуо да је возач платио сину покојника да на суду каже како на мопеду није било исправно светло. Син је добио 35.000 евра да би слагао. Иронија је да је све те паре потрошио купујући дрогу од убице свог оца.

Ноћ је, бициклиста креће из села и требало би да прође преко надвожњака изнад аутопута. Тешко окреће педале на успону. Дошао је до пола успона када је видео светла аутомобила који га је сустигао. А онда је осетио ударац у бициклу и полетео је кроз ваздух. Последње што је видео била је оштра ивица заштитне ограде. Тело му се скотрљало низ косину насипа пута… Крај!

У крви средњовечног возача аутомобила су нађени остаци неколико различитих опијата. У одбрани он каже да није неколико дана користио дрогу, да је из села журио у град да би болесном детету купио лекове, да је видео бициклисту који скреће улево и удара у његов аутомобил.

Ноћ је, два момка седају у аутомобил и крећу из сеоске дискотеке у град. Жељни су забаве. Младост је то, крв је узаврела. Мисле да је цео свет њихов, да све могу. Возач даје гас, јуре све брже и брже. Лева кривина је превише оштра, возач узалуд окреће волан. А онда ударац у дрво поред пута. Сувозач је непокретан, као да је заспао.

У крви голобрадог возача аутомобила су нађени остаци неколико различитих опијата. У одбрани он каже да раније није користио дрогу, те вечери је пробао само мало.

Пре четврт века дрога је стигла и у Ћуприју. Није више то била привилегија само Београђана. За кратко време тројица младића страдају након конзумације наркотика. Један узима очев војнички  пиштољ и пуца себи у главу. Други се баца са надвожњака на аутопуту право под камион. Трећи се никада није пробудио. Откуд у тим ратним временима стиже дрога у Ћуприји? Препричавало се да се тако финансирају прљави државни послови, а ја знам да је мој друг, возач камиона, од шверца наркотика сазидао велику кућу и кафић. То ми је он рекао лично, пре него што је убијен.

У првим студентским данима у Београду често сам био у друштву једне прелепе девојке. Знао сам да је почела да се дрогира. Гледао сам је како то ради. Сматрао сам да је то само тренутак њене слабости. Све док једног дана није кренула са њих неколико на пут у Кабул. Замолио сам је да ми редовно шаље разгледнице са пута. Прва разгледница је била из Истанбула, а онда из Дамаска, па багдада, Кабула. После неколико месеци су ми рекли да јој се у Кабулу изгубио сваки траг.

Дрога је ту, свуда поред нас. Мислимо да смо само ми поштеђени њеног зла. Знамо комшију који се дрогира, сумњамо на још једног момка из суседне зграде. Изненадимо се када чујемо да је наша комшиница очајна, јер њен син износи ствари из куће и продаје их на пијаци. Онај дечко из суседног села је сада у затвору због препродаје некаквих таблета. Ко би рекао да су оног шармантног маторца ухапсили када су открили да је закупио њиву у којој је гајио марихуану.

Док скоро шапатом препричавамо да би требало да се забрани да кафић из суседне улице ради целе ноћи, јер се у њему скупљају свакојаки момци, не запажамо да наше миле девојчице знатижељно прислушкују разговор и да у њима расте жеља да виде како изнутра изгледа тај оцрњени кафић.

Наивно сматрамо да је пошаст далеко од наше куће.

Да ли смо сви ми кукавице или смо нојеви, јер покушавамо да жмуримо онда када би требало да гледамо?