Десетак хиљада разних фотографија о спорту и спортистима у Ћуприји у последњих сто година делује превише за једну књигу. Правити збир статистичких података о спорту, са спортским резултатима на такмичењима, не делује нимало занимљиво за обичне читаоце. Зато је фотоалбум много прихватљивија варијанта за приказивање спортских дешавања у једном малом граду као што је Ћуприја. Посебно ако се поред сваке фотографије види име спортисте.
Раде Цревар није имао нимало лаган задатак да сачини прави избор од мноштва спортских слика. Да би све било занимљивије, одабрао је и све оне пријатеље и комшије заљубљенике у спорт, нарочито у фудбал и фудбалски клуб „Морава“.
Четврта књига аутора Радомира Милојковића – Радета Цревара, има наслов „ЋУПРИЈА – град на Великој Морави – фудбалски клуб „МОРАВА 1918“ (1918-2018)“.
У уводном делу књиге је дат фотографски приказ значајнијих личности из Ћуприје – доктора наука, академика…, а затим и пресек спортских клубова. Највећи део књиге је фотоалбум фудбалских клубова, фудбалера, судија, лекара, публике… наравно, ту су и ћупријски фотографи који су временом бележили мање или више значајне градске догађаје.
На крају књиге је приказ ауторове породице у којој су скоро сви чланови били посвећени спорту, не само фудбалу.
Спонзори, ћупријски пословни људи, заузимају своје место у књизи, јер без њих не била могућа штампа на квалитетном папиру са мноштвом фотографија, којих има не мање од хиљаду.
Као прави визуелни приповедач Раде Цревар се не упушта у коментарисање догађаја, не објашњава зашто је фудбалски клуб „Морава“ више пута мењао назив, али зато кроз фотографије даје хронолошки приказ имена клуба. Исто тако не коментарише ни све промене тренера у клубу, али доследно на фотографијама евидентира имена тренера са играчима.
У стотинама сати телевизијских и радио емисија Раде Цревар је причао о спорту у Ћуприји објашњавајући многе детаље. Све је то сачувано у електронском облику за будуће генерације Ћупричана. А за оне који воле да у својој личној библиотеци имају четврту књигу, аутор даје могућност да је добију са посветом.

Било ми је велико задовољство да међу првима прегледам књигу. Препознајући на фотографијама школске другове, комшије, познанике са улице, људе које и данас срећем или оне које још памтим, осећао сам се веома узбуђено. Подсетио сам се да су многи фудбалери из Ћуприје били прволигаши и да су играли за познате клубове широм света. У мени су се пробудила сећања на гостовања моје „Црвене звезде“ у Ћуприји, као и њене фудбалске школе за најмлађе Ћупричане. Питам се где су сада ти некадашњи талентовани клинци, да ли ће себе да пронађу на фотографијама из овог својеврсног фотоалбума о спорту у Ћуприји?
Док се данас реконструише градски фудбалски стадион претварајући се у државни атлетски стадион, на многим старим фотографијама могуће је да се прати изградња Ћуприје. Иза леђа фудбалера се виде старе куће, па силос, па нове зграде у улици Кнеза Лазара, затим низ нових зграда поред помоћног терена. Мењале су се и трибине за публику. Читава историја околине стадиона је забележена.

Раде Цревар се потрудио да остави Ћупричанима кроз фотографије забележену историју фудбала и спорта. Осим његових ученика који га памте као професора математике, и суиграча у разним спортским тимовима, многи који га никада нису лично срели биће у прилици да га упознају кроз књиге које трајно остају.
Многи ће да пожеле да имају књигу „ЋУПРИЈА – град на Великој Морави – фудбалски клуб „МОРАВА 1918“ (1918-2018)“ у електронском облику који сада не постоји, а велика је и штета што је и тираж штампаног издања књиге веома мали.
У Ћуприји, јун 2019. године
E ovo je ponos naseg grada
Свиђа ми сеLiked by 1 person
Videvsi fotografiju bokserskog kluba setila sam se bokserskih meceva koji su se odrzavali u Domu partizana i freneticnih navijanja kad ljubimci publike imaju mec.Jedan od tih ljubimaca bio je i Sarov Kolja koji je svojim milim licem koje je zracilo blagoscu i dobrotom osvajao nas navijace.Kolju smo znali sa ulice kao finog i lepo vaspitanog momka koji kad nas pozdravi to uradi sirokim osmehom.Nikad nije bio nepristojan,prost i bezobrazan.Bio je dobar sportista i omiljen lik u gradu.I braca Marinkovic su bili bokseri.Prema vecini ljubitelja boksa Steva je vazio za najboljeg od svih Marinkovica.Pored Steve bili su :Mile,Nena,Dule i nisam sigurna da li je i Dasa boksovao.Takodje je ljubimac bio i Knezevic koga je publika znala kao Kneza.A udarna pesnica bio je Dzine iz Banatske ulice.Mi koji smo voleli da gledamo meceve i iskreno smo tugovali kad nas gosti pobede.A otkud ja na bokserskim priredbama???Pa otuda sto je moj brat Miodrag Cenic koji je tri godine stariji od mene bio zaljubljenik u sve sportove .Onda smo mi zajedno isli da gledamo razne sportske utakmice i naravno ulazili sa jednom ulaznicom.Naime,pre kupovine karte pridjemo coveku koji je glavni za cepanje karata i pitamo da li mozemo da udjemo na jednu kartu i kad dobijemo potvrdan odgovor ulazimo.Nije se desilo da nas odbiju.To su i drugi koristili.Bilo je to vreme kad smo se iskreno radovali malim stvarima ,kad smo svake nedelje imali veliku ponudu sportskih dogadjanja od rukometa,fudbala,kosarke,boksa,vaterpola.Nije nam bilo dosadno,jer smo se druzili.Lepa secanja na neka siromasna vremana.A Crevar je uradio pravu i veoma zahtevnu stvar.Da li su Cupricani svesni koliko je to dragoceno za ovaj grad nisam bas sigurna.Mozda ce neke buduce genaracije to znati da cene.
Свиђа ми сеLiked by 1 person